Prva etapa puta je izvedena po stazi koju nikad nismo pohodili iako celog života živimo u Banatu. A usput smo nailazili na neka čudna mesta…
Rešio sam da neću da vam prikažem prvu fotku s puta: to je veliki i prilično idiotski spomenik Rokiju Balboi, imaginarnoj vucibatini koga je boks prizvao pameti (gospode bože… ali bilo je baš tako). Kako se i zašto desilo da mu građani Žitišta podignu znamenje, meni baš i nije najjasnije. Ako sam i stao da fotografišem spomenik, nisma stao ni da popijem kafu, jer bilo je vrelo prepodne i savladali smo premalo od puta od Kikinde da bismo već sad pravili pauzu; minus za turizam Žitišta.
E, zato smo ušli u Banatski Sokolac i tamo fotografisali Boba Marlija:
Banatski Sokolac je kasaba od 300 duša, mimo puta. Ko želi da ode autobusom iz sela, mora da izađe oko 500 metara do magistrale kako bi stigao na autobusko stajalište; ista stvar i za dolazak. Međutim, agilni meštani su poodavno osmislili da naprave neko čudo tokom leta: festival muzike Rock Village koji traje tokom jednog vikenda sredinom avgusta. Baš smo videli te večeri u Beloj Crkvi, dešavalo se onog vikenda kad i Nišvil. Štaviše, Osibisa je stigla i do Banatskog Sokolca! I podigoše spomenik Bobu Marleyu, jedini u Evropi! I sad možemo da nabrojimo sve što osim šezdesetak kuća postoji u selu: dve kafane (videli smo jednu), dve prodavnice (nijednu, osim ako onaj frižider ne pripada prodavnici umesto kafani), školicu u čijem dvorištu stoji Bob Marley, 
a da li imaju ambulantu, boga pitaj.
Znate šta: nema ovde neke velike priče. Planirao sam da ga nađem i našao sam ga.
Presuda: mišn akomplišd. 
glupost je neuništiva
Na šta konkretno misliš kad to kažeš?