Odlučni napad na temu se pretvorio u još odlučnije forsiranje jendeka dok nisam dopreo do pruge…
Zujao sam kojekuda po gradu u toku popodneva. A pošto se nebo napunilo simpsonima, poneo sam fotoaparat misleći kako bi bilo baš dobro da se latim atara. Oklevao sam: sunce je još uvek bilo visoko i oštro, a meni je bilo stalo da uhvatim teksturu neba. Vetar je odnosio simpsone i nije bilo vremena za čekanje: krenuo sam van grada…
…A onda sam skrenuo s puta i vozio malo po njivi. Kad sam izbio pred atarski jendek, shvatio sam da imam temu u temi. I nije bilo druge nego da pređem jendek i uhvatim scenu…
Ala sam iskomplikovao ovu obradu… Nisam morao, nego sam hteo – baš da vidim može li i komplikovano dok svi govore o jednostavnosti (zapravo, govore o prostakluku, ali to je neka druga tema). Napravi osam tri fotke za HDR, pa sam HDR i napravio, pa sam počistio šta sam mislio u Lightroomu, pa sam TIFF poslao u Photoshop gde sam počistio sitnice, pa vratio u Lightroom, pa bacio preostali komad u Silver Efex Pro. A tamo mu nisam oprostio: rezultat je izuzetno blisko onome što sam zamislio još u času slikanja.
Scott Kelby kaže da pruga čini jednu od pet tema koje nikad, nikad, nikad ne treba stavljati u lični portfolio. E, pa ovo nije portfolio 
a ja koliko god da poštujem Scotta Kelbyja i kupujem njegove knjige, toliko u ovom slučaju baš neću da ga poslušam. Istina, džoker na slici nije pruga, koja je “samo” sredstvo za kroćenje tačke nedogleda – moj adut su simpsoni u kombinaciji sa tim paperjastim cirusima… Zbog te teksture, monohromatska fotografija deluje apsolutno nadmoćno nad kolornom; sepija je onako usput, eksperimentišem pa nisam mogao da odolim kad sam video. U jednom času, u glavi sam čuo onaj usnjak iz “Bilo jednom na divljem zapadu” i to je bilo to. 
Presuda: mišn akomplišd. 
Svakako je osvežavajuće uhvatiti zanimljiv motiv. Da ne bude nejasnoće: znam da je sva ta komplikacija sa softverom bila nepotrebna; može se ovakva fotka obraditi i na jednom mestu; no, bio mi merak da vidim kako funkcioniše komplikovan hodogram. A rezultat odgovara onom što odavno meračim. Uveo sam interno pravilo da ću svaku fotku vrednu posebne pažnje obraditi i kao kolornu i kao monohromatsku… A tek onda ću odlučiti koja mi je više po volji i da li postoji način da unapredim jednu ili drugu verziju na osnovu onog što vidim. Na šta će to izaći – videćemo.
Može se obraditi na jednom mestu ali si je dobio od tri fotke, je li tako? Ili si hteo da kažeš da ovakvu fotku možeš dobiti iz jedne ekspozicije? Mislim da je ovo drugo nemoguće. Dobrodošao u HDR društvo.
Za fotku puna torba komplimenata. 🙂
Jeste, fotku sam dobio iz tri, HDR je jedna od ranih međufaza u obradi. No, mislim da se ovo mmože dobiti i iz jedne fotke. Doduše, ne u doba dana u koje sam ja radio tu sliku oko pola četiri popodne). Kad se ovo uhvati potkraj zlatnog sata, dinamika bi bila dovoljna da se isteraju svi detalji iz jedne valjane ekspozicije.
A što se HDR društva tiče, spavao si na času, oprobavam se već neko vreme. A objavljivao sam i ovde.
I – hvala na komplimentu 😀
Ma ja sam mnoge časove prespavao i školske i tvoje ali pamtim kad si galamio čemu HDR, Tone Curve slajderi u Lightroomu rešavaju stvari kamioni avioni itd. sl… 🙂 A sviđa ti se Photomatix, a? A? Mislim da je program te namene iz Nik Software kolekcije čak i bolji ali ja ga ne vozim jer nemam mašinu jaku za takvo što.
Prespavao si, prespavao 😀 Moj stav o HDR pristupu je štogod revidirao, ali u granicama. Neću više da napadam ulaz, napadaću neke izlaze 😉
Najzad, ako je Ansel Adams koristio HDR, ko sam ja da odbijem da ga koristim? 😛
Ti si Dragan Grbić i to je sasavim dovoljno da odbiješ bilo šta pod ovim nebom, druga je stvar je li to mudro. Nego, zaista ne-ve-ro-vat-no, pre pet minuta na nekom forumu gde spamujem i dangubim ugledah u jednom postu linkovanu tvoju fotku, onaj list na klupi…
I da pohvalim tehnologiju sajta, sad primetih, kad zaboravim da regulišem captcha pa me vrati, tekst je ostao, za razliku od prošlih vremena. Znaš mori kad bih ga ponovo kucao… : )))