Da ne zakasnim previše, kao u slučaju majskog broja. Ovaj broj je jedan od značajnijih u poslednje vreme, što po sadržaju, a što zbog novosti u izgledu.
Junski broj mi je stigao, gle čuda, nepogužvan – a da pritom nisam ponovo molio i kumio poštara porukom na kapiji. Izgleda da ima nade: ona poruka je opstala dvadesetak dana na kapiji, pročitao ju je ko god je prošao ulicom, čak sam čuo i glasan smeh… Mada meni ništa nije bilo smešno. Uglavnom, poštar je imao dovoljno vremena da nauči da baci časopis na trotoar i šutne ga ispod kapije (gospodinu je, inače, teško da siđe sa bicikla) i ja sam sad radostan što ima nade. Samo jedno uvo na rikni časopisa: nije strašno kako je inače znalo da bude pre.
Sticajem okolnosti, već sam imao diskretnu i poverljivu najavu da će nešto lepo da se desi u novom broju, ali valjalo je sačekati da broj stigne da bih video o čemu je zaista reč.
Vredelo je strpljenja! Došlo je do sitnih, ali izvrsnih promena u unutrašnjem dizajnu časopisa. Za početak, zaglavlja svih rubrika su drugačija. A “Prizori”… Uh!…
– * –
Naslovna stranica – Noćna scena zanimljivo osvetljene i meni nepoznate građevine obećava da ću naučiti nešto novo. Najstariji hram na svetu? Sitni tekst u donjem desnom uglu naslovne stranice me zbunjuje do kraja…
Forum – Četiri simpatične reakcije čitalaca na članke iz prošlog broja.
Prizori – Bitna likovna novost: fotografije-duplerice sad više nemaju paspartu, zapravo belu traku iznad slika, nego se one prostiru do fizičkih ivica listova. A kao što ste već naučili na ovom mestu, ne pada mi na pamet da kršim prste i mozak u patetičnom pokušaju da opišem te fotografije. Suludo! Fantastično! Kliknite na ovu sliku ili ovde, pa preuzmite fotke iz aktuelnog broja.
Vaša fotografija – Ovog puta, i ako se dobro sećam, po prvi put, nije jedna nego su dve fotke čitalaca (zašto da ne, uostalom). Na jednoj sjajna kompozicija u kojoj se vide galeb i dečiji zmaj u letu. Na drugoj, mačka na opalom lišću, izvesno prati šetača kroz šumu.
Danas: kratki članci – Ovi članci su, po pravilu, dovoljno kratki da posluže kao provokacija, a taman toliko dugi da saznamo osnovne informacije o temi kojom se bave. Upoznajem se sa time kako se dobija najkvalitetnija crvena boja za upotrebu u bojenju hrane, tekstila i kozmetike. Čitam o neobičnoj sudbini glave pogubljenog francuskog kralja Anrija. Saznajem da je princip imenovanja vrsta, onakav kakvim ga je svetu ostavio Karl Line, zagušen redundantnim stavkama; samo bela rada ima 29 sinonima! Klimatske promene dovode do spontanog ukrštanja vrsta koje je klima nekad davno i razdvojila: opet se sreću grizliji i beli medvedi… Utvrđujem neke pojedinosti skoka kengura, a saznajem i ponešto o promenljivim kadrovskim rešenjima u svetu mrava…
Uzgred, još jedna novotarija u rubrici “Danas”: na više mesta su smeštene veoma kratke vesti, citati i informacije. Recimo, ako biste hodali 48 kilometara na dan, od Aljaske do Patagonije biste stigli za oko 15 meseci. A veoma plastični opis ujeda zmije zvečarke ćete pročitati na strani 20.
Sutra: velika ideja – Fantastične ilustracije nam prikazuju četiri nezavisne zamisli o hvatanju energije talasa koje se već praktično ispituju; procenjuje se da bi ovo mogao postati značajan faktor u eksploataciji obnovljive energije. A u članku koji je deo ovogodišnjeg serijala posvećenog rastu stanovništva do tačke od sedam milijardi, najzad dolazim do informacije koju sam odavno hteo da saznam – koliko je ljudi živelo od osvita čovečanstva! Možete da pogađate, a možete i da proverite na strani 26.
A onda, zna se: stižem u područje velikih članaka. Opet sam zaboravio da dišem.
Rađanje religije – Verujem da nisam jedini čitalac National Geographica koji prvi put čuje za Gobekli Tepe i koji je potpuno izbačen iz kolotečine člankom o tom, najstarijem do sada pronađenom hramu na svetu. Ovo arheološko nalazište je toliko značajno da nam najverovatnije sledi ponovno pisanje stavova o poticajima u nastanku ljudskog društva, u današnjem smislu tog pojma. Primite veoma ozbiljno tvrdnju da će Gobekli Tepe kroz deset godina biti poznatiji od Stounhendža…
Premlade za udaju – Potresna i na mahove zastrašujuća priča o primitivnom običaju koji odoleva čak i zakonskoj zabrani: u nekim krajevima Indije, roditelji udaju svoje ćerke dok su još deca, i to često za muškarce koji bi mogli i dedovi da im budu. Posledice koje to ostavlja na duši i telu nemoćnog deteta su trajne i strašne.
Može li Kina da ozeleni? – Kina nije samo zemlja kontrasta, nego i zemlja paradoksa. Već nam je poznato da je to država koje je najgladnija energije od svih. Ulaganja u “zelene” izvore energije u Kini su trenutno najveća na svetu. Istovremeno, nijedna druga zemlja ne sagori toliko uglja da bi snabdela energijom svoju ekonomiju. Kakve su perspektive?
Tajni (kineski) sastojci (skoro) svega – Jeste li svesni da smo postali ovisnici o tzv. retkim zemljama – hemijskim elementima kao što su lantan, europijum, itrijum, samarijum? Njihova upotreba je postala toliko raširena da bi današnja tehnologija bez njih izvesno došla u kolaps. Ovaj problem poteže neka teška pitanja na koja će odgovor morati da bude pronađen uskoro.
Rodno mesto Dunava – Perom Danijele Šili, Nemice koja živi i radi u Beogradu, i objektivom majstora fotografije Dragoljuba Zamurovića, našeg starog znanca, upoznajemo se sa izvorištem Dunava u Nemačkoj.
I redovne rubrike pri kraju broja…
Vaš foto-arhiv – Čitalac otkriva kako je njegov deda pasionirano pravio foto-dokumentaciju gradnje mosta kralja Aleksandra, u kojoj je i sam učestvovao.
Pogled u prošlost – Fotografija iz 1916. godine prikazuje decu iz višeg društvenog staleža Koreje tog vremena, kada su bila podvrgavana ceremoniji venčanja, iako su mladenci živeli razdvojeni dok porodica ne bi odlučila da su dovoljno zreli; to je drugačije rešenje od onog o kome smo čitali u članku o premladim devojčicama koje i danas bivaju prisilno udate.
Završna reč – Ko je prvi počeo? – Poredeći teze o mogućim okidačima koji su doveli do razvoja prvih naseobina i pisama, Igor Rill nas upućuje na neke stavove Edvarda Tejlora, utemeljivača socijalne antropologije. A kad Jasna bude pročitala ono o menjanju manjeg stomaka za veći mozak, pašće neko zadirkivanje na moj račun…
– * –
Uzgred, kad najzad kupite novi National Geographic, pa poželite da se pretplatite, možda ćete oklevati da isečete kupon za pretplatu. U pravu ste: nemojte seći časopis koji bi trebalo da čuvate u svojoj biblioteci: prosto, prepišite sadržaj kupona na dopisnicu ili, još bolje, pretplatite se popunom obrasca na sajtu.
A kad je Boris ispričao kako je prekasno saznao za specijalno izdanje NG-a, pa ostao bez primerka, preporučio sam mu da se obrati redakciji za pomoć u nabavci. Kontakt podatke možete pronaći ovde; uveren sam da će vam neko ljubazan pomoći da nabavite neki broj iz remitende, ukoliko ga uopšte ima.
$#$
Komentari su onemogućeni.