Neka raste

To je figurativni rast, dragi moji, ne misli se ovde na obim mog struka!…

Prisetio sam se ove pesme jutros, pa mi ne ide iz glave. Kažu da je jedini način da izbiješ neku pesmu iz mrtve petlje u glavi taj da čuješ pesmu ispočetka, pa reko’ da probam.

Uostalom, ovo mi je jedna od omiljenih pesama iz Claptonovog autorskog opusa. A album 461 Ocean Boulevard je jedan od mojih 125, pa će biti reči i o ostalim momentima ove važne ploče.

Sećam se kako sam se mučio da odsviram “Let It Grow“: nisam imao kapadaster, još sam bio neiskusan na gitari, a svirati harmonski razvoj iz C mola je prilično mučan posao na gitari. Tad sam valjda i savladao bare-hvatove, a moj pokušaj da kombinujem ritam sa arpeđom se pretvorio u nešto što će kasnije obeležiti moj sopstveni način sviranja gitare. Drugim rečima, beše jednom neko vreme u mom životu kada je ova pesma bila kamen temeljac.

Eh… Eto, znao sam da danas neću uspeti bez patetike. Šta ćete.

P.S. Nije uspelo: zvoni mi i dalje. Prelazim na rigidne metode: pokušaću sa snimkom koncerta Toma Waitsa.