Ovog popodneva premotavamo najpoznatiju numeru jedne od najboljih prangijaških grupa romantičnog vremena. Canned Heat su svirali na festivalu u Montereju 1967, kad se istorija rock’nrolla prvi put počela pisati velikim slovima. Boogie koji su svirali je podigao 500.000 ljudi na noge na festivalu Woodstock. Proverite zašto.
Pojma nisam imao da nekakav isprdak te grupe funkcioniše i danas, posle ko zna koliko personalnih promena. Mnogo je ljudi prošlo kroz Canned Heat: nasmejao sam se naglas kad sam pročitao da je John Mayall najpre odatle izvlačio kandidate za svoje prateće bendove. I ko bi sad to sve pohvatao… Znao sam samo da Walter Trout vredno štancuje beskonačni niz monotonih blues-rock drndačina; pre par godina sam nešto prevrtao njegov opus. Sad baš gledam, Junior Watson je još gori… Ne, stvarno: zar ima toliko onih koji još uvek slušaju takvu muziku? Zanimljivo.
Ne smatram da je to baš mnogo bitno, jer koliko god volim da ponekad čujem dobar boogie onog doba, ne volim da ga slušam na sceni danas. Kako god, bilo je dobro podsetiti se ovih prangijaša. Hvala, Marinko!