…Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić?
Pravo da vam velim, jedva sam dočekao subotu da vam zavarim ovaj snimak.
Da bi čudo bilo veće, a konsultovao sam se oko ovog i sa prijateljem koji je odrastao zajedno sa Žikicom u dvorištu kragujevačke gimnazije i na nekim skrivenim mestima na kojima se slušala dobra muzika i prepričavali upravo pročitani tekstovi u časopisima poput The Rolling Stone, Billboard, Sight and Sound i sličnim, ja za ovaj dokumentarac nisam znao.
Imao sam to zadovoljstvo da se nekoliko puta sretnem sa Žikicom Simićem i da popričam sa njim, sve zahvaljujući zajedničkom prijatelju°. Pa eto, svedočim da Žikica Simić postoji kao čovek od krvi i mesa i da ne samo da mrda, nego pravi lucidnije i zanimljivije radio-emisije nego ikad u svom stažu. Nezvanično, čujem da se taj pomak desio nakon što je brat Žikica štogod reorganizovao svoje radno vreme, ali da ne ulazim u to, ipak je reč o čovekovom privatnom životu, što je za mene svetinja.
________
° A taj prijatelj nikako da se namoli da se pridruži ekipi Suštine pasijansa. Ajde bre, Zoćo, da ti predamo rubriku “Muzika za popodne”. Ovde ima ozbiljnih ljudi koji su spremni da te ozbiljno podrže da se vratiš pisanju o muzici.
Zaboravio si na Films & Filming (Čačak još uvek ima primerke, ako ih žena nije bacila u nekoj od kućnih reorganizacija), NME i Melody Maker … sve to smo kupovali sredinom sedamdesetih. I čitali, naravno. 🙂 Ah, da, zamalo da zaboravim, kupovao se i The Economist, relevantna novina.
Imaš i slike iz kafane, čini mi se da smo ručali svi zajedno, prekopaj arhivu da ja ne tražim.
° A “Muzika za popodne” … može, za početak 🙂 Uživajte!
http://www.youtube.com/watch?v=V2e_RFqCiRc
Aaaaa, ne može tako. Kamo pričica o pjesmici, rec’taciji..? 😉
Dakle, rešili ste. 🙂
Mi odavno, čekali smo samo da se i ti rešiš 😉
Vi verovatno znate da ovo znači “nema nazad”. Započinje regrutacija.
Regrutacija završena i odmah dodeljen čin pukovnika.
Zotjo, nema ti spasa, kolektivno si sateran u ugao 🙂