Fizičari decenijama kopaju u potrazi za Velikom Ujedinjenom Teorijom Ama Baš Svega. Deca taj posao završe za par minuta.
Jednoga dana, na ostrvu Sodor…
… Gordon, velika, ponosna, parna lokomotiva, vozio je kroz Zviždukajuću šumu…
… kada je začuo grozan zvuk: škriiip… škriiip… škriiip. Gordon se mnogo zabrinuo, pa je odlučio da se zaustavi u obližnjoj stanici…
… gde je Štrumpfeta čekala voz za Selo Štrumpfova. Ona ga upita: “Gordone, zašto si tužan?” “Škriiipim”, odgovori Gordon. “Ne mogu dalje. Žao mi je.” Srećom, baš tada je naišao Tomas, mala, pouzdana, parna lokomotiva…
… koji je, nažalost, imao problema da se popne do stanice koja je bila na vrhu uzbrdice. Njemu je pritekao u pomoć Tobi, stari parni tramvaj, koji ga je blago pogurao uzbrdo…
… gde je Tomas čuo da Gordon ima problem sa škriiipanjem. “Mislim da će Kefalo moći da reši tvoj problem. Gordone, budi strpljiv!”, reče zabrinuti Tomas. “Ne mogu dalje. Žao mi je”, zapomagao je Gordon. Tomas žurno otfućka niz prugu…
… i stiže do Kefala, koji je imao spasonosnu ideju: Gordona treba podmazati…
… pa je zato Tomas odmah utovario ulje za podmazivanje…
… koje je Tomas povezao ka stanici u kojoj je Gordon stajao, kukao i škriiipao. U međuvremenu, okupili su se Munja Mekvin, Holi Osica i Šlep, da vide šta nije u redu sa Gordonom…
… a, pošto Tomas nije mogao da se popne uz brdo, našao se tu i stari Tobi da pomogne…
… i konačno, Munja Mekvin je rekao “Ja sam slavni trkaći auto! Ne brinite, ja ću podmazati Gordona!”…
… koji je krenuo kao podmazan! Štrumpfeta se ukrcala, svi su se razišli, a Gordon je, kao lepo vaspitana lokomotiva, zahvalio Kefalu…
… koji je onda otišao da naruči pištaljku od Kuckala, ali to je već neka druga priča!
Molim te objavi i video verziju ovog, za nas roditelje, reality show-a. i Luka bi ga vrlo rado odgledao 😉
Nemam video, bila je to 100% trenutna inspiracija. A i bila bi isuviše prekidana salvama smeha… 🙂
Pozdrav za Luku, a roditeljima… tiho saosećanje…
Kad izgustirate foto aparat doci ce i kamera na red:)
Kako se to izgustira fotoaparat? Posle 70.000 ekspozicija na tri digitalna fotoaparata za devet godina, evo me na DSLR-u kao četvrtom aparatu, godinu ću završiti sa ne manje od 12-13.000 ekspozicija, i tek sad sam se uspropadao 🙄 A HD video na ovom čudu još nisam ni probao. Iskren da budem, nemam ni nameru. Video je invazian medij, a baviti se videom je reka bez povratka.
Nego, da se vratim na prvu tezu: ako neko zna kako se izgustira fotoaparat, neka mi javi. Moja supruga će mu biti zahvalna 😆
Тако што набавиш следећи 🙂
(нешто ми се чини да ће захвалност изостати…)
Ovako se izgustira fotoaparat.
Ime slike je “Važan čovek i slučajni prolaznici” 🙂