Ovu sam čekao na zicer na Badnje veče…
I dođe vreme da opet turim ježa pred objektiv.
Nije da nije, uzdržao sam se od međufaza tokom rasta ove pšeničice. Iznenadila me bela bradica, ali eto vidiš, baš simpatično. 
Oprobao sam razne kombinacije, pa se opet pokazalo: što jednostavnije, to bolje. Zato i kvadratni izrez, nametnuo se sam.
Presuda: mišn akomplišd. 
Malo sam podigao aparat pomoću nekih kutija, fokusirao kroz live preview, podesio odloženu ekspoziciju i pustio da odradi te dve sekunde. No, moraću da kupim onaj stoni tronožac, našao sam kandidata koji može da izdrži i više od ove kile i po koliko sad teži moja aktuelna mašinerija… Biće i to jednom.
Aj’ pa srećan vam Božić, ako obeležavate; mir božji, Hristos se rodi.
Vaistinu se rodi, mir Božiji!
Čuo ovo sinoć. Ovakvo nešto se ne propušta za pustiti u etar, a naučili smo da se zakašnjenje lako pokrije kvalifikacijom “(ret.) ” i ubaci se gde vam je volja… Zašto ne i komentar? Elem:
prijatelj iz Kikinde živi u Vankuveru. Slavi se Božić ili šta drugo, srbuje se u nekom stanu, muzika glasna, “poznata i prigodna” za takav ambijent i društvo. U 3 sata posle ponoći se začuje zvono na vratima (što nije običaj ni u toku dana., jer komšije tamo ne postoje). Domaćin guta knedlu veličine lubenice, a tamo crnac, cca 2m i 120kg, zaglavio se na vrtima. I…
… sklopi dlanove ispred grudi i tugaljivo progovara:
“Please, no more Gara-Gara, pleeeeease!!!”
Zagrcnuo sam se od smeha… 😀 Uh… Jebote, od ovog može da se rikne… 😀 😆