Šta bi rekao Čarli Parker?

Ako ste se ikada imalo očešali o jazz, a kamoli da ste zaronili u taj nepregledni muzički fah, onda znate da je Birdland ime legendarnog jazz kluba u Njujorku koji je ime dobio po svom najpoznatijem posetiocu i jam session učesniku kasnih četrdesetih. Charlie Parker, jedan od najznačajnijih autora i insterumentalista jazz muzike, imao je nadimak u mladosti “Yardbird” (“živinče”), da bi to kasnije, kad su počeli ozbiljno da ga shvataju, bilo skraćeno u “Bird“.

Međutim, “Birdland” je naziv još jednog spomenika muzike dvadesetog veka: to je ime melodije koja se danas smatra prototipom u jazz-rocku.

Istina, reč je o niši teško definišućeg crossover žanra: to je muzički princip koji ne trpi uske kanone (najzad, koji to jazz uopšte trpi kalupe?). Zato je danas više u modi termin fusion, mada se pod kapom tog obeležja nalazi previše izvođača iz mnogobrojnih stilova koji ponekad baš i nisu sasvim uporedivi.

Kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, došlo je do iznenadnog rasta popularnosti alternativnih formi i tada je na sceni bilo neverovatno mnogo oblika koji su istupali iz osnovnih okvira. Kao što je funk nastao tamo gde su se sreli bebop i soul, na drugim mestima su se sretali rock i kamerna simfonijska muzikamuzika, a negde u to vreme su se najzad sreli jazz i rock… Čak ni Miles Davis nije odoleo tih godina, te se dao u fusion vode, u oštru krljačinu kakvu svet nikad pre toga nije čuo (ni posle toga, ako mene pitate). A kad je Miles Davis nešto radio, svi ostali su slušali i izvlačili pouke. Oni hrabriji su se dali u slične potrage i dok dlanom o dlan, front fusion muzike su nosili Herbie Hancock, Mahavishnu Orchestra, Chick Corea i Return to Forever, Spyro Gyra, a za njima još mnogo drugih…

Grupa Weather Report je nastala na tom talasu 1970. godine: klavijaturist Joe Zawinul i saksofonista Wayne Shorter, njegov drugar iz dana saradnje sa Milesom Davisom, pokrenuli su grupu na osnovama tog iskustva. U sklopu koji je bio zasnovan na čvrstoj, gotovo čisto rockerskoj ritmičkoj strukturi, nadgradnju su činile instrumentalne veze o kojima ja neću pričati zato što se ne usuđujem to da komentarišem. Tek, grupu je karakterisao veliki broj personalnih promena koje su doprinosile stalnim promenama u atmosferi.

Mnogi će se složiti sa mnom, nadam se, da je najznačajniji period grupe bio onaj u kome je radio legendarni Jaco Pastorius, verovatno najveći genije u istoriji bas gitare. Njegova virtuoznost na instrumentu, harizmatično ponašanje na sceni i, da ne zaboravimo, čestit autorski doprinos koji je ostavio u fonografiji grupe, zacrtali su nešto što se danas smatra obaveznom literaturom žanra. Nesrećna figura kakav je bio, Jaco je bio jedna od onih zvezda koje sijaju tako jako da zaslepe sve ostale, ali po cenu da brže izgore: imao je manje od trideset kada mu je ustanovljen bipolarni poremećaj, što je bilo izazvano konzumiranjem teških droga u sprezi sa previše alkohola. Nakon što je izazvao izbacivača i dobio opake batine u jednom baru u Majamiju 1987. godine, pao je u komu i nedugo potom doživeo moždanu smrt. Imao je nepunih 36 godina.

Pesma koju, nadam se, sad slušate već po drugi ili treći put uzastopce°, najpoznatija je interpretacija koju je Jaco Pastorius ostavio za sobom, a nije da nije napravio zaostavštinu u grupama u kojima je radio, kao i u nevelikom solo opusu i u brojnim saradnjama od kojih je rad na tri studijska i jednom živom albumu Joni Mitchell meni najdraži.

(A šta se to dešavalo za vreme pauze koncerta Weather Report u Beogradu 31. oktobra 1980. godine, možda će nam ispričati naš stalni posetilac koji se retko oglašava, a koji je bio u hali “Pionir” te večeri.)

A u slavu jedne od meni najdražih numera koje sam u životu čuo, evo i jedne od meni najdražih obrada: ništa manje furiozni render koji izvodi legendarni vokalni kvartet Manhattan Transfer.

Kad ste poslednji put čuli tako mnogo muzike za tako malo vremena?

 

________
° Uzgredna beleška: bila je 1994. godina, ako se ne varam, i za rođendan dobijem kompilaciju više izvođača od dva CD-a po imenu “This is Jazz”. Prva numera na prvom CD-u: “Birdland“, studijska izvedba. Bilo je prošlo desetak godina otkad mi je crkla kaseta na kojoj sam tu pesmu imao snimljenu… Dva dana sam neprekidno puštao tu pesmu, a da nisam ni pokušao da slušam dalji sadržaj CD-a…

1 komentar na temu “Šta bi rekao Čarli Parker?”

Komentari su onemogućeni.