Drogeraška.
Kao osvedočeni bivši narkoman (odsek za kofeinske napitke), i dalje imam povremenih apstinencijalnih problema kada je reč o kafi. Dok je Marinko samo meračio svoj produženi espreso i u vazduhu brojao zrnca šećera koja će dopustiti da mu zagade okrepljujući napitak, ja sam svoj već istresao u sebe i razmišljao da li da naručim još jedan. Sledeći espreso nisam naručio, ali sam morao da zabeležim taj tihi trenutak neposredno nakon iskazane drogeraške alavosti.
Još dok smo ulazili u kafić, imao sam ideju šta bih i kako hteo da slikam. To se nije desilo, jer nismo seli za sto koji sam planirao (trebalo mi je pozadinsko osvetljenje kroz izlog ka ulici). Svejedno, kad sam video te dve šolje jednu pored druge, namah mi je pala na pamet ideja o isprobavanju kombinacija raznih tehnika slikanja u polumraku. Pobedila je kombinacija HDR sa realističkim sastavljanjem i doradom u modulu Color Efex Pro. Opet sam slikao i dobro sam se osećao zbog toga. 
Presuda: mišn akomplišd. 
Ne bih se mnogo premišljao oko optimalne tehnike – već sam znao šta je lako izvodljivo – ali bio je prikladan čas da ispitam opcije. Zašto da ne uporedim i sam ono o čemu sam dosta puta čitao? Pouka je u tome da polazni sadržaj opredeljuje uobičajene korake u obradi, a ideje koje naviru na licu mesta manje-više uvek su kanalisane tim polazištem. Ta pouka je današnja dobit od ove fotografije.
Nije da nije, softver je dovoljno moćan da iz bilo kog polaznog sadržaja, samo pod uslovom da je elementarno valjan (kadar, oštrina, polazna dinamika), može se inatom isterati nešto slično. Poenta je, pak, u tome da ne teraš silom: bila mi je skrenuta pažnja na profesionalce koji provedu čak i tri do pet sati obrađujući jednu jedinu fotografiju. Aman, ljudi… Ovo sam uslikao za minut i po-dva, a obradio četiri varijacije za manje od pola sata, igrajući se u procesu. Idemo dalje…