Utovar nedeljom, 3. februar

[EDIT, beleška: naslov je bio pogršan i glasio je “Jedna na dan, 3. februar”…]
[EDIT, druga beleška: pogRŠan?… Sic!]

“Nisam Dačić, ali mogu da pogledam”, glasi nezvanična parola nedelje.

Ako ste proveli proteklu nedelju ispod nekog kamena ili u pećini mimo puteva, onda ne znate da su neki mamlazi spakovali skrivenu kameru premijeru Dačiću. Pozvaše čoveka da dođe u studio i popriča sa sisatom voditeljkom (koja je svakako bila neukusno odevena). U toku razgovora, u prikladnom momentu, Velika Bela Ptica (Nije Labud) je sevnula svojim obezgaćenim međunožjem prema premijeru parafrazirajući onu scenu iz filma Basic Instict (i zaboravljajući da Sharon Stone, osim što je lepa, ima i stila). Dačić nije od kamena, pa mu je vulgarna scena uživo izazvala pohotni osmeh koji je, po mišljenju producenata te baljezgarije, predstavljao uspeh. Onda su, kao, istupili i objasnili premijeru o čemu je reč. A onda su i zamalo objavili snimak – iako za to nisu ni zatražili, a kamoli dobili dozvolu od njega. Sprečeno je proaktivnom akcijom, ali šteta je načinjena distribucijom na Internetu.

Ne znam šta će biti, ali znam šta bi trebalo da bude. Da iskoristim misao jednog komentatora: nije reč (samo) o tome što su poterali šegu sa čovekom i u ovom času nije bitno šta ja mislim o Ivici Dačiću. On je legitimni premijer države, vrhunski predstavnik izvršne vlasti, jebote. Ako oni misle da je duhovito sevnuti pičkom na vrhunskog predstavnika izvršne vlasti, šta je onda sledeće? Da se poseru na zastavu? Da naprave porno-film sa muzikom himne u pozadini?

Treba zaustaviti svu tu gamad koja proizvodi i emituje takve programe. Prosto, treba vlasniku te televizije odrezati kaznu u visini jednogodišnjih prihoda i onda im dati godinu dana fore da isplate kaznu. A Dačić, ako je pametan, da ih tuži i da im u postupku odere novčanike do poslednje cvancike, taman toliko da moraju da oteraju tu svoju govnjivu televiziju na doboš. I onda kompletan iznos upotrebljen za kaznu i odštetni zahtev premijera da se stavi u fond za rekonstrukciju neke dečije bolnice.

Pesmičuljak nedelje:

teško ovo život
kako vrijeme prolazi
lova me ne nalazi
prije mi je mislit dala
a sada više ne

ej živote
teško ovo jebote
mani me se živote
oca ti jebem

nevolja mi suđena
nosim je u kostima
a da poraze od ranije
i ne nabrajam.

Džoni Štulić

Citat dana dolazi od gitariste koji je među prvima sve shvatio, ali je to vešto krio jer je svoju priču bolje prodavao pod maskom otpadnika. Čak je i naglas vodio debate sa Bogom, i to tako da se više nije znalo ko kome preti. A tema citata je gledanje televizije:

Niko više ne sluša televiziju. Sediš ispred ekrana i sve vreme provodiš vičući na sav glas: “Kakva pizda! On je pizda! Ona je pizda! Ona je neupotrebljiva, ona je sjajna, glasaj za nju!” Taj manir je stvorio neku drugu vrstu gledanja televizije. Reality TV se bavi samo onim što se dešava u nekoj sobi dok vi to gledate.

Pete Townshend

Hajde, merite koliko televizije gledate u toku februara, pa da se overimo na kraju meseca. Zapisujte ili procenjujte, svejedno, ali budite iskreni. Ne morate objaviti rezultat nikome, ali na posletku razmislite o tome šta ste sve mogli da uradite za isto toliko sati.

Sećate li se Dejvida Belamija? Pre dve nedelje je napunio osamdeset! Ja sam odrastao u doba kad je školski program na televiziji bio ugledan, a Dejvid Belami jedan od glavnih likova. Ovaj prirodnjak i autor 45 knjiga i preko 400 televizijskih emisija dobio je šut-kartu iz BBC-ja kada je javno i argumentovano progovorio protiv idiotske teze da je čovek ključni krivac za klimatske promene koje se upravo dešavaju.

Pojavio se u jutarnjem programu trećeg kanala državne televizije Novog Zelanda i rekao neku reč na tu temu. Ako možete da razumete razgovor na engleskom, savetujem da potrošite sedam minuta na sledeći video-zapis.

Ovo nije fotografija…

..nego crtež olovkom. Ako ne verujete, šta ću vam ja. Mada, možda nije zgoreg da proverite na izvoru informacije.

Došla tašta Lali u goste. I još sa vrata, prihvatajući kofer, Lala kaže:

– Vidim tašta, doneli ste kofer, a ne malu torbu kao obično. A koliko vi to nameravate da ostanete?

– Pa dok vam ne dosadim, dragi zete! – reče ona.

– Nemojte tako, draga tašta, nema smisla, ta šta će komšije reći! Mogli ste bar kafu popiti!

(Drsko maznuto iz Vojvođanskog magazina, časopisa koji možete prelistavati i online.)

Članak za ozbiljno čitanje: Nemirni gen

Mi preskačemo granice. Zalazimo u nove teritorije čak i kada imamo dovoljno resursa tu gde se nalazimo. Druge životinje to ne rade. Ni drugi humanoidi. Neandertalci su opstajali stotinama hiljada godina, ali se nikada nisu proširili po svetu. Za samo 50.000 godina mi smo prekrili sve. Ima u tome nečeg sumanutog. Kada isplovite na okean, nemate pojma šta je sa druge strane. A sada idemo na Mars. Nikada ne stajemo. Zašto?

(via National Geographic Srbija)

Karikatura meseca:

(Ako nekim baksuznim slučajem ne znate ko je Maurits Escher, ispravite to, i to što pre.)

Fotka nedelje:

Che belle occhi! Che bella donna!

Nešto mislim ovih dana: možda bih mogao malo i da olabavim sa ovim utovarima. Mislim,  neću ja od utovara odustati, ali to bi moglo da se pretvori u nedeljni magazin sa rubrikama, a ad hoc prilozi bi opet mogli da se nađu na repertoaru.

Šta vi mislite o tome? Hajde, razmislite malo, pa mi odgovorite posle ugodnog popodnevnog odmora koji ste svakako zaslužili. Pogotovo posle pravog nedeljnog ručka pred koji vam želim prijatno.