Eh, zaređalo. Uvek zaređa u poslednjih sedma nedelja zime…
Juče je legendarni Mića Orlović otišao na Neko Bolje Mesto. Čovek koji je bio bard lepog govora, prvo televizijsko lice TV Beograda i ozbiljni novinar stare garde, ponikao u štampanim vestima i na radiju pre nego što je seo pred kameru da najavi prvi TV dnevnik tog avgusta 1958. Njegova čestita karijera i uvek nasmejano lice dovoljan su razlog da odvojite 45 minuta da biste pogledali ovaj TV intervju sa njim.
Slava ti, veliki gospodine Orloviću!
Обогатио је језик реченицом “да, али није битно”, која се врло брзо отела контексту и прешла у редован језик. Две недеље касније нико више није могао да се сети шта смо дотад говорили некоме ко промаши питање.
У ком је оно филму играо инспектора, са све богартовским кишним мантилом?
Bio je oličenje odmerenosti, etalon kulturnog ponašanja, primer u svakom pogledu kada je u pitanju nastup na televiziji. Prvi voditelj koji je razumeo svoju pravu ulogu i uzdržao se od novog talasa kao danas kada svi žele da pošto-poto budu šoumeni i zvezde programa po svaku cenu. On je bio prava zvevda na medijskom nebu koja ne guši goste i druge učesnike u emisijama koje vodi. Njemu slične, danas, ne možeš naći ni svećom.
Neka mu je laka zemlja, i večna slava, koju je stekao za života.