Treba da nastupi sivilo da bi čovek primetio. Vrag će ga znati zašto ovo nisam primetio ranije…
“A da malo prošetamo posle ovolike klope”, reče Marinko. Pa hajde, slažem se. Valja napraviti ono što Englezi nazivaju “a mile after a meal“. I tako, nogu pred nogu, napravismo dobar krug po hladnom danu prekrivenom snegom, vodom i blatom. I šetajući tako, naiđemo na mesto pored kojeg prođem relativno često, ali zaista nisam primetio detalj: neka benasta vrata sa prozorom usađena u zid na visini do koje nedostaju bar tri stepenika.
I odmah da vam priznam: boje nisu tačne. Spustio sam zasićenje za 20% jer je fotka delovala kao nerealna, kao da sam nagurao zasićenje preko svake mere. No, mislim da je opravdano. Zabolela bi vas glava kad biste videli dokumentarno tačnu fotku. A u stvarnosti, overite sami, ovo mesto se nalazi preko puta osnovne škole “Jovan Popović”, iste one koju sam nedavno fotografisao i pokazao ovde. U stvarnosti, dakle, pogotovo ako je dan siv kao što je bio 15. marta, tako jarke boje se uklapaju valjano i taman dođu na svoje.
Presuda: mišn akomplišd. 
Nemam dovoljno dokumenata ulice, a voleo bih da imam, jer to je apsolutno zanimljiv fah u fotografiji. Sad bih ja mogao da istražujem neke slično blesave detalje na kućama (a nije da ih nema!) pa da napravim seriju. To bi bila prava stvar.
Zapravo, to je sledeća faza koju treba da savladam: serije. Niz fotki koje u idealnom slučaju čine priču, a u minimalno prihvatljivom pogledu predstavljaju homogenu temu. To traži kretanje, istraživanje i malo ozbiljniji angažman. Mogu li ja to? Jednu priču nedeljno? Šta vi mislite?
Ko o čemu, baba o uštipcima. Ako sam te dobro razumeo, jedared nedeljno idemo na klopu? Mislim, to je dobro za slikanje…
Znaš li moju priču o tompusu u Firenci? Kupio sam jedan iako je koštao manje od tri evra. Mogao sam ‘ladno da kupim kutiju od 25 komada. Zašto je nisam kupio? Zato što tompus bude slađi kad sam ga željan.
I zbog toga, odgovor je “ne”. Ali sledeći put idemo na neko drugo mesto. I u drugo godišnje doba. A u šetnju sa fotoaparatima u rukama možemo i bez supe iz šerpe 😆