Ne znam kako kod vas, ali ovde i dalje ima jogurta u prodavnicama.
Ne prestaju da me fasciniraju kapaciteti političara svih boja i nijansi da pribave političke poene na uštrb bilo čije izjave, bilo kakve i bilo kada. Ako ta izjava ima nekakav naslov, pa još pritom u pisanom obliku, obaška netaktično intoniran bombastičnim atributom koji poručuje da je daleko bolje biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan, onda nastaje tarapana. Onomad beše jogurt-revolucija, ovog puta će biti od svega po ništa, jer ništa nije ni ostalo. Ni mleko, a kamoli jogurt. Sve su odneli. I nije im dosta.
Ne bi bilo tarapane, nego se razni mačkari i kučkari koprcaju da ocede štogod suve drenovine na premisama koje donose sa one strane koja počiva preko Save i Dunava. Uporni pokušaji uspostavljanja praziluk-ideologije neće uspeti, jer napadi dolaze od strane onih koji misle da prazilukovska ikonografija vlada i van njihovog atara. Stoga su slobodni da vrate kući to svoje seljačko vaspitanje i da prepuste Vojvodini paorsko.
P.S. Da li bi neko mogao da mi objasni zašto viču kad stoje ispred mikrofona? Je li to neki fetiš? Da li im je neko objasnio čemu služe mikrofoni i sistemi razglasa?…
Citat nedelje dolazi od intelektualca, spisatelja, esejiste, kritičara, teatrofila i ludaka svoje vrste, čoveka vrednog poštovanja iako su mu naši prišili da je u duši bio ćiriličar.
Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast.
Oni što sui navalili vuvuzelama u Novi Sad, dok su se Novosađani sklonili sa ulica, mogli bi da nauče mnogo iz te izjave.
U kutku za glupost, bavimo se inicijativom za potpisivanje jedne peticije: ekipa je agitovala protiv dihidrogen monoksida. Gospojica je objašnjavala kako toga ima svugde – u rekama i jezerima, u vazduhu, u zemlji, u hrani, ama i u hrani za bebe!… I tako, ljudi su potpisivali…
Ekološka histerija, pa to ti je.
Bilo je i kopija te inicijative, poput ove.
Jednog popodnevа, neki poznаti bаnkаr vrаćаo se kući u svojoj luksuznoj limuzini, kаd primeti dvа čovekа kаko jedu trаvu uz ivicu putа. Nаredio je svom vozаču dа zаustаvi аuto i izlаzeći iz аutа, upitа jednog od njih:
– Zаšto vаs dvojicа jedete trаvu?
– Nemаmo novаcа zа hrаnu – odgovori jаdni čovek – zаto morаmo dа jedemo trаvu.
– Dobro, ondа idemo mojoj kući i jа ću vаm dаti dа jedete – reče bаnkаr.
– Hvаlа, аli jа imаm ženu i dvoje dece sа mnom. Eno ih dole, ispod onog drvetа.
– Nemа problemа, povedi i njih – reče ponovo bаnkаr.
I, okrenuvši se drugom čoveku, reče mu:
– Ti tаkođe možeš s nаmа.
– Ali, gospodine, i jа isto imаm suprugu i šestoro dece sа mnom! – odgovori mu čovek tihim glаsom.
– Nekа pođu i oni, nаrаvno – odgovorio je bаnkаr.
Svi uđoše u ogromni luksuzni аutomobil. Vozeći se tаko, jedаn od dvojice pogledа stidljivo u bаnkаrа i reče:
– Gospodin je vrlo ljubаzаn… Hvаlа vаm što ste nаs sve povezli sа sobom!
A bаnkаr mu odgovori:
– Drаgi moj, ne morаte se stideti, vrlo sаm srećаn što ovo rаdim! Vi ćete zаistа biti oduševljeni mojom kućom… Trаvа je tаmo višа od 20 centimetаrа!
Treba li vam saopštavati naravoučenije?
(tnx Tibi via FB)
Ako kažeš istinu, to postaje deo tvoje prošlosti.
Ako slažeš, to postaje deo tvoje budućnosti.
Izvesni vlasnik prodavnice nije obožavao Kineze i na svaki način je gledao da ih omalovaži i maltretira. Jednog dana dolazi neki Kinez i pita:
– Ima Whiskas? Hoce Whiskas za moja macka.
– A gde ti je mačka?
– Macka kuci, ne vodi macka u plodavnica.
– Ako je doneseš, prodaću ti Whiskas.
Kinez je bez oduševljenja, ali i bez izbora otišao po mačku, a kada se vratio sa njom, dobio je Whiskas.
Dva dana kasnije, isti Kinez dolazi opet u istu prodavnicu:
– Hoce Pedigle Par za moj pasa.
– A gde ti je pas? Bez njega ti ništa neću prodati!
– Ali ja ne ide u plodavnica sa pasa!
– Bez psa se ne vraćaj!
Kinez se vratio sa psom i dobio je Pedigre Pal.
Sutradan, dolazi Kinez sa torbom u ruci.
– Gospodin stavi luka u tolba.
– Zašto?
– Gospodin stavi luka.
Vidno zainteresovan, prodavac stavlja ruku u torbu.
– Gospodin pipa! Mekano?
– Jeste mekano.
– Topro?
– Toplo je.
– Ja hoce toaretni papil.
Korisnici Ćijukalice vole da koriste tzv. heštagove, oznake kojima se neke teme grupišu u niz koji zainteresovani mogu da prate. I tako, pošto je nepismenost u modi, gomila fanova plastificirane dive Cher je pogrešno razumela heštag #nowthatcherisdead, ne kapirajući da ne piše “now that Cher is dead“, nego “now Thatcher is dead“.
Što se mene tiče, ne bavim se tim pitanjem. Niko se nije potresao na vesti, pa nije jasno o čemu pričamo.
Jednog dana kad joj dođe vreme, Cher će ostati preparirana dugo pre nego što ukapiramo da joj se išta dogodilo.
Inače, nisam ispratio kako je uspelo: u Engleskoj se formirala inicijativa da što više ljudi kupovinom pesme pomogne u dovođenju hita “Ding Dong! The Witch Is Dead!” iz filma Wizard of Oz na prvo mesto top liste na Ostrvu…
Nije iz Srbije, ali kao da jeste:
(Tnx Zloba via Rasejani)
Čarobnjak meseca:
Kratka epizoda. Šta da se radi: ovog puta, vreme sam posvetio nekim drugim šansama, a ne vašoj šansi da se zabavite pred ručak. Valjda ponekad mora i tako. Biće više drugi put, bez brige. U međuvremenu vas pozivam da mi se obratite na email drgrba AT drgrba TAČKA info i da predložite neki sadržaj za utovar za sledeću nedelju. Znate kako je: može biti da baš vi krijete čudan i hvale vredan spisateljski dar, pa ne bi bio red da trunete tužni i neshvaćeni…
Prijatan ručak vam želim!
А пропао тог дерања у микрофон… Золи и ја смо једном присуствовали таквом телефонирању у суседно село, на двадесет минута пешке. За човека који је телефонирао смо спремили два питања:
1) зашто користи телефон?
2) зашто не користи телефон?