Isn’t she pretty in pink?
Ako upitate nekog iz moje generacije koji muzički film je obeležio njegovo odrastanje, verovatno će vam odgovoriti da je to bio “Flashdance“, “Footloose“, pa čak i “Breakin’“. No, za mene je to definitivno bio “Pretty in Pink“.
O predivna Molly Ringwald, koliko puta sam kao balavi tinejdžer gledao ovaj film samo zbog nje. A usput sam primetio i muziku… New Order, OMD, Echo & The Bunnymen, INXS, nezaobilazni The Smiths i, naravno, gore prikačeni bend koji je odsvirao naslovnu pesmu za film.
Post-pank/new wave bend The Psychedelic Furs osnovali su, sada već davne, 1977. godine braća Richard i Tim Butler. Objavili su četiri studijska albuma s promenljivim uspehom kada je John Hughes dobio inspiraciju za svoj novi film slušajući jedan od njihovih albuma koji je objavljen pet godina ranije. Snimljena je nova verziju za soundtrack, koja ih je i lansirala među zvezde. U želji da iskoriste svojih pet minuta slave, po premijeri filma utrčali su u studio i kao rezultat je nastao njihov najveći komercijalni uspeh do sada, album “Midnight to Midnight” – pun komercijalnih pop hitova, zbog čega su morali da odstupe od svog prepoznatljivog, čvrstog zvuka.
Raspali su se početkom 90-ih. Braća su osnovala Love Spit Love, grupu koju najviše pamtimo po obradi “How Soon is Now” od Smithsa (iskorišćena u filmu The Craft i seriji Charmed, o čemu je već pisano u tekstu o obradama ove pesme). Posle čitave decenije pauze, Fursi su se ponovo okupili 2001. godine i aktivni su do današnjih dana.