Имали сте довољно времена да вежбате, а имао сам и ја. Треба радити, што увек тешко иде, осим ако наиђе надахнуће. Наишло је кад сам схватио да је моја муза Глугеније Свемогући лично.
Јер, кад се преводи поезија, песници се даје слобода. Песничка. Треба замахнути слободно, са бар онолико слободе колико је песник дао себи. И онда иде.
“Мачији народ (производња паљбе)”
Прати ове очи тако зелено
могу да зурим хиљаду година
хладнијих од месеца
Био је тако дугачак
А ја сам производио паљбу
са бензином.
Пипни ми крв разбеснелу
Правичан је то страх да те се отарасим
Немој да би сазнала моје име
Бунару, био си тако дугачак.
Схвати ове очи тако црвене
Црвене као што бистар пали шуму
Ближе се они што ме пипају
Навуци слепце и пресвуци им умове
Пецара ове жмигајуће ноћи
Куга коју позовем је било
Само буди мртворођен са мном
Не би поверовао шта сам посвршавао
Био си тако дугачак
Добро је био тако дугачак
А ја сам производио паљбу
са бензином.
Производио паљбу
са бензином.
Види како ови деру тако тужно
Срце једно без узраста
Те подеротине конзервирам никад суве
Разум поспремљен
Лименка никад кривина.
Прати ове очи тако зелено
могу да зурим хиљаду година
Само буди пецара са мном
Не би поверовао шта сам посвршавао
Био си тако дугачак.
Бунару, био је тако дугачак.
А ја сам производио паљбу
са бензином.
Производио паљбу
са бензином.
За домаћи, не тражим да нађете оригинал и упоредите. То је сувише лако. Тривијалне ствари нису за овај блог. Треба само да рашчивијате како сам дошао до овог превода.
Треба само да рашчивијате како сам дошао до овог превода.
Kahm… Gugao translejt Svemogući? 🙂
Нема лажи, нема преваре. Све је то из главе, каква се већ нашла.
Naš’o ga međ’ starim pismima?
Не знам ни где су ми :).
Напросто… фубар ми пустио Боуија и одједном сам чуо познат текст некако другачије него што га иначе чујем. Даље је ишло само од себе. Глугеније надахњива.