I ovo ovde je uvod. Jer prvonamenjeni bi bio suviše dugačak da bi se tako mogao tretirati…
Najveći deo ovog Utovara je nastao u čekaonici ispred gejta kapije D61 na bečkom aerodromu. Povezani letovi nisu baš bili toliko povezani, a igra mojim živcima počela je i pre polaska od kuće, dva-tri dana ranije. Prvo je bilo predviđeno čekanje od 4,5 sata, taman da razradiš ideju da napustiš aerodrom i makar malo upoznaš prestonicu Istočnog Rajha. No, ubrzo je došlo obaveštenje da se letovi “mrdaju” u vremenu i da je predviđeno čekanje oko 2,5 sata. Pa, dobro – organizatori letova imaju procenat od prodaje artikala u neobaveznim prodavnicama, a žena-Jelena će dobiti još jednu, ovog puta “mocartovu” čokoladu.
Na kraju, u realnosti, let je dodatno kasnio, a dežurni spiker se setio da to objavi tek kad je to svima odavno bilo jasno. Stoga ne garantujem za pristojnost pojedinih delova ovog Utovara.
Žena-Jelena se odavno naučila strpljenju prikrivanju nestrpljenja, ali naslednik je očekivao svoj Lego Star Wars, i to što tata kasni kriv je tata, a ne tamo neke čike i tete koje i ne znaju šta šprehaju.
I ne znam da li bismo na kraju svi tako brzo trčali ka autobusu koji je trebalo da nas odveze do aviona, da smo znali da će to biti (još jedan) muzejski primerak JAT-ove flote.
Zvučna izolacija je bila odlična. Tokom fabričkih testova, verovatno. I meni je samo ostalo da se “isključim” i pokušam da “ispeglam” suviše nervozne delove ovog Utovara. Šef bi autartistički naglasio da se Utovar ostavi u svom inicijalnom autorskom izdanju, ali ovakva reakcija je više nego dovoljna za jedno polugodište.
Slažem se da ne postoje bajati vicevi. Postoje samo dobri i loši vicevi. No, preteranim pridržavanjem ovog pravila doći ćemo do apsurda da ovde počnemo da vam pričamo viceve koje smo vam već pričali. Zato ću vešto izbeći da ovaj Utovar “okitim” nekim vicOm. Osim možda… jedno tri(?) komada…
Kako se borite i kako se branite od sve nasrtljivijih agencija za ovo i za ono, koje preko telefona pokušavaju da vam prodaju ovo ili ono? Pošto na fiks(ira)nom telefonu imamo identifikaciju dolaznog poziva, kad vidimo da je neki nepoznat broj, žena-Jelena i ja se više ne javljamo sa “halo”, nego sa “nismo zainteresovani”.
Jedno vreme smo čak razmišljali i da ukinemo fiksni telefon. Doduše, ne samo zbog pomenutih “agresivnih dosadnjakovića”. Na kraju smo odustali od ove ideje zbog konzervativnog zdravog stava koji se svodi na – žica je žica. Internetski telefoni i mobilni telefoni računari koji nikad nisu ni bili telefoni su lepi, korisni, zanimljivi, super, 
bezolovni, šareni, jednobojni, sjajni, nezamenljivi, sofisticirani, matirani, sublimirajući, prefinjeni, sakralno ratifikovani,… Ali, pričajte vi šta vam je volja – žica je žica.
Nartljivci s reklamama se ne vezuju samo za žicu. A borba protiv njih je izgleda uzaludna. Zatičem na sve više ulaza stambenih zgrada natpise tipa “Zabranjeno ubacivanje reklama u poštanske sandučiće”. Na dosta mesta prete komunalnom policijom, a na jednom mestu sam zapazio i pozivanje na Zakon o zaštiti potrošača (čak i pominju konkretan član). Ako ne budem lenj i ako se setim, za tri-četiri meseca bih mogao i da se raspitam da l’ je na pojedinim od tih mesta opao broj reklamnih papirića u poštanskim sandučićima.
Seks!? To vam je klasično presipanje iz šupljeg u prazno!
Hvali se deda od 85 godina doktoru da mu je mlada žena trudna. Doktor ga potapše po ramenu i reče:
– Da ti ja ispričam priču… Išao lovac šumom i naleti na medveda, potegne za puškom i vidi da je greškom poneo kišobran. On uperi kišobran u medveda i, gle čuda, kišobran opali i ubije medveda!
Deda će:
– To je nemoguće! Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa, a da on to nije primetio.
– Upravo tako, deda, upravo tako…
U žargonu meteorologa, “zahvatio nas je talas vrelog vazduha”. Ne znam kako vi, ali ja mnogo teže podnosim sparinu od vreline. Kako se beeš na klima-uređaju podešava da isušuje vazduh?
Uzgred, očekujem da i ovog leta beogradski specijalitet budu kuvane ribe.
Prema nekim istraživanjima, proverenim svakako i jakako, Isus Hrist je rođen u letnjem periodu. Da ne zalazimo u razloge pomeranja njegovog rođendana, zamislite da je ova informacija tačna. Mislim, u sadašnjoj uzavreloj letnjoj atmosferi će vam bolje “leći” sledeći vic.
Žena je svoju šesnaestogodišnju kćerku povela kod lekara.
– Izvolite, u čemu je problem? – upitao je lekar.
– Mojoj kćerki je u zadnje vreme često muka, a i primećujem da počinje da se deblja.
Nakon pregleda lekar je izjavio:
– Vaša Tanja je trudna, po mojoj proceni oko četiri meseca.
– Ali kako je to moguće? Pa, ona još nikada nije ostala sama sa dečkom! Je l’ tako, dušo? Hajde kaži gospodinu lekaru.
– Tako je, mama! Nisam se čak ni poljubila.
Lekar je samo otišao kod prozora i ćutke gledao napolje. Tako je stajao nekoliko minuta dok žena nije upitala:
– Gospodine, da li napolju nešto nije u redu?
– Ne, samo kad se poslednji put dogodilo ovo što vi tvrdite, na nebu se pojavila zvezda, a sa istoka su dojahali mudraci na kamilama i nikako ne želim da propustim taj prizor!
Pazite koga slušate i s kim se družite. Nedeljni ručak provedite s najmilijima. Prijatno.