17,35
Umalo nisam zaspao čekajući u redu u SUP-u. Dobro je što se red poremetio tokom ove njihove pauze (lepo piše na staklu šaltera “od 17,00 do 17,30”), pa sam mogao tokom rasprave da se održim budnim. Ko je bio prvi na šalteru pre pauze i što je bio toliko glup, pa se tokom pauze odvajao od šaltera; pa ne živi on u nekoj zemlji gde se zna red, nego u Srbiji, zemlji koju čuva Bog i žandarmerija.
19,15
Stigao sam kući i nešto ubacio u kljun. Baš da se zavalim i vidim šta ima na televiziji. Promaja koju sam jutros ostavio u stanu je dobro odradila posao, pa je vazduh svež. Moraću da se pokrijem. Oh, vidi, evo nešto novo na televiziji – tenis. Igra ovaj dole u belom protiv onog gore u belom. Tup donji, tup gornji, tup donji, tup gornji, tup…
21,55
Uh, bre. ‘Sam ja to zaspao? Čudo me nije probudio nikakav telefonski poziv… Hm… Samo da se rasanim.
23,40
A? Al’ sam se rasanjivao, a čeka me posao. Zadati broj logički raspoređenih slova u jednu celinu za naredna tri dana čak ni Šef ne bi lako ispostizavao. Idem da se istuširam, pa da radim nešto.
00,05
Kako početi? Beo ekranski papir deluje tako hipnotišuće… Ček malo. O čemu ono treba da pišem? Ah, da – ISO-standardi.
00,20
Zaspao sam za tastaturom. Hajde, čoveče, usredsredi se na posao, dovoljno si spavao. ISO-standardi, dakle.
03,10
Otkud ovde? Kad sam se ja to prebacio u krevet? Kol’ko je sati? Pa, dobro. Sad bi ionako bilo normalno vreme da legnem u krevet. Sutra treba da se ráni…