Po mnogo kriterijuma istorijske prirode, južnjačka prangija, tzv. southern rock, najbolje je stecište ljubitelja kilometarskog drpanja gitara uz jaku ritmičku podlogu. A kad je o tom fahu reč, kako da preskočiš bend koji je stigao najdalje, koji ima milion kilometara iskustva za sobom. Hteo bih da skrenem pažnju na jednu važnu ploču kojoj je ovih dana četr’ banke.
The Allman Brothers Band je velika institucija rock muzike i najveće ime južnjačkog rocka. Imalo bi mnogo da se priča o njima, počev od činjenice da je grupu, zapravo, prvi artikulisao i na gomilu sastavio crnac, bubnjar Jaimoe, jedan od dvojice ljudi koji su uvek uz Gregga u bendu od prvog dana do današnjeg.
No, kada je Duanne poginuo neki dan pre svog 26. rođendana, bend je odlučio da nastavi. Tužni trijumf sa albumom Eat a Peach (1972) ostavio je stvari nedorečenim. Pogotovo je bilo nejasno šta su hteli da postignu hibridom “živi, ali ne baš živi album”. So na nezalečenu ranu: basista Berry Oakley je odlučio da krene za Duanneom, zbog kojeg je utapao tugu u velike količine alkohola, i poginuo je takođe na motociklu, samo tri bloka daleko od mesta na kome je Duanne ostavio svoju mladost. To je bila konačna prekretnica u karijeri benda: sledeći korak je bio onaj koji su svi očekivali sa zebnjom, jer prostora za eksperimente više nije bilo, a nada o daljem radu posle niza tragedija nije bila bogzna koliko jasna. Istina, novi materijal je već bio delimično spremljen, ali još uvek nezavršen u studiju. Šta dalje?
Kormilo zalutalog broda je preuzeo Dickey Betts, koji je imao svoj zvezdani trenutak na albumu Brothers and Sisters (izašao avgusta 1973) kao autor četiri od sedam objavljenih numera (Gregg je napisao samo dve). A najlepša među njima beše baš ova koju slušamo danas: instrumentalna ekstravaganca “Jessica” je zauvek ostala jedan od ključnih trenutaka u dugoj karijeri velikog benda. Perfektni gitarski duet, klavirski ispad sjajnog Chucka Leavella (koji već dugo ima status stalnog dopisnog člana Rolling Stonesa) i prangija kakvu samo južnjaci umeju da zakuvaju: uspešan recept.
Iako se možda nećete složiti sa mojim mišljenjem da je album Brothers and Sisters bio ključni u karijeri The ABB, bar kad je reč o autorskom radu, prihvatićete makar da je presudio u tome da bend preživi i nastavi dalje. Do danas, bend je pretrpeo brojne personalne promene, ali je nastavljao sa radom. Dickey Betts je otišao u penziju, poklanjajući pritom svoj Gibson SG nećaku svog drugog bubnjara, vunderkindu koji je danas stalni gitarista benda. Derek Trucks je jedno od najvećih otkrića na sceni uopšte u poslednjih petnaestak godina. Ali, to je neka druga priča.