A onda je tresnula kiša…
Fotografisanje kiše mi je postalo opsesija. Otkrivam i koristim tehnike da snimim kapi kako treba, već znam i šta treba da uradim u postprodukciji. Kad je prošlog popodneva počela kiša, istrčao sam na terasu i načinio par snimaka…
Trebalo je to drugačije, da se razumemo. Ali bio sam u drugom poslu, pa nisam imao vremena za dangubu u pokušaju da slikam spore ekspozicije sa stalka i sa bočnim blicem kako bih izazvao bolji kontrast i sa repertoarom raznih obrada koje idu u paketu. Vide se kapi na svetloj pozadini, dakako i na tamnoj, meni dovoljno. 
Presuda: mišn akomplišd. 
Istina, malo sam žurio i proizveo sam tzv. halo oko žica, a to je greška; mak-na-konac gledano, ne bi bilo prihvatljivo. No, ovde se pozivam na zlatno pravilo nauke i umetnosti (“ko ima zlato, određuje pravila”) i naprasno odlučujem da je sve kako treba. 
Komentari su onemogućeni.