Danas će svemirska opservatorija koja je dobila ime po poznatom fizičaru Maxu Plancku otići u zasluženu penziju. Njeni tvorci iz European Space Agency, na prigodnoj ceremoniji, poslaće poslednju komandu koja će je usmeriti ka lokaciji blizu Sunca, na bezbednoj udaljenosti od orbita Zemlje i Meseca, gde će čamiti narednih par stotina godina.
Pre četiri dana, tokom kratke foto-šetnje s Grbom i Oljom po Kikindi, domaćin nam je ispričao lokalnu šalu o zaposlenom u gradskom Narodnom muzeju koji je, kada su ga pitali koliko su stare kosti mamuta koje su tamo izložene, izjavio: “500.000 godina i dva meseca”. Na iznenađenje sagovornika kako su uspeli tako precizno da datiraju, ovaj je ko iz topa odgovorio: “Bile su stare 500.000 godina kad sam se ja zaposlio, a ovde radim puna dva meseca”. 
Planck (teleskop, ne fizičar) ima zaslugu za sličnu stvar, ali u ovom slučaju naučno dokazanu. Naime, tokom svoje četvorogodišnje misije uspeo je da napravi najtačniju do sada mapu najstarije svetlosti u univerzumu (ne vidljive svetlosti već CMB, odnosno Cosmic Microwave Background), čijom analizom se došlo do zaključka da je sve i svja nastalo pre 13,8 milijardi godina, odnosno 100 miliona godina ranije nego što se do sada mislilo. Konkretno, uhvaćena je svetlost koja je nastala tek nekih 380.000 godina posle Velikog Praska, na osnovu koje je dobijena informacija da se univerzum širi ipak nešto sporije nego što su to pokazivali dosadašnji podaci, kao i da se on sastoji od nešto malo manje tamne energije (68,3%), a nešto malo više materije – i obične (4,9%) i tamne (26,8%).
Njegov instrument za osmatranje visokih frekencija (HFI, High Frequency Instrument), pokrivajući spektar 100-857 GHz, potrošio je svoju zalihu goriva na bazi tečnog helijuma još u januaru prošle godine, dok je drugi instrument, zadužen za niže frekvencije (LFI, odnosno Low Frequency Instrument) od 30 do 70 Ghz, radio bukvalno do pre dvadesetak dana. Red je da ode na dostojanstveni počinak…