Ova histerija mi ide na ganglije. Pogotovo mi smeta što dani prolaze, a da niko ne kaže naglas kako jeste, a kako nije.
Nemam potrebe da objašnjavam išta: jedina razlika između mene i histeričnih je u tome što nisam odmah počeo da vičem tako da ne čujem sve što ima da se kaže na temu zahteva WTO da dozvolimo PROMET (NE proizvodnju, nego samo promet) namirnicama koje sadrže komponente od genetski modifikovanih organizama.
Uzgoj GMO može da se zabrani i to je lako. Uvoz i distribucija ne mogu da se zabrane. Uostalom, jedina razlika u odnosu na danas će biti da će hrana koja sadrži GMO komponente morati da bude upadljivo obeležena. Pa ćete lepo moći da je izbegnete, što sad ne možete, jer ne znate gde je ima.
Da li vam to smeta?
Jebote, probudite se već jednom.
Nije suština ni u kakvoj teoriji zavere. Najzad, teorije zavere su tek prosti poligon na kojem glupaci žele da daju značaj svom takozvanom mišljenju i time se ne treba previše baviti; ignorisanje tuđeg češanja jezika i tastature je sasvim dovoljno da se taj kal eliminiše iz slike.
Krhko je znanje.
Reč je o jebenoj činjenici da smo sami sebe devastirali kao privredno okruženje i da više ne možemo da postavljamo nikakve uslove u faktičkoj globalizaciji tržišta. Read my lips: nikakve. Svetska trgovinska organizacija je telo jače od Ujedinjenih Nacija (daaaa… znaaaaam…) i nama je preostalo samo da se uklopimo u taj svet i da, uz malo sreće i štogod pameti, najzad počnemo da KANALIŠEMO dešavanja.
Jedina alternativa je da ostanemo mimo sveta.
Usput bi bilo zgodno i da malo više radimo, a malo manje bistrimo politiku na koju nemamo uticaja. I da svaku… Pardon, ovo mora u kurzivu: i da svaku situaciju okrenemo u svoju korist. A ta korist u ovoj slici je proizvodnja organske hrane.
Sapienti sat.
A kad smo već na tu temu: proizvodnja hrane je skupa zato što smo se usitnili, pa trpimo visoke fiksne troškove. Može to i drugačije, VEOMA drugačije. Da li ste čuli za inicijativu “Ujedinjeni seoski atari” iz Bavaništa?
E, pa dragi moji, tako se to radi.
A još dalje od puke ekonomske logike, ima toga još:
Ljudi, kad je teško, ne okrećite leđa jedni drugima, već se udružujte. Jedino tako na kraju ostajemo ljudi. Krize dolaze i prolaze, ali naše dostojanstvo kad se jednom izgubi, nikad se neće vratiti.
Amin.
Pazi belešku u sredini.
Ulovio Комшија u svom komšiluku.
Vreme leči sve.
Zato se u ambulantama čeka satima.
Ide tip kroz park i čuje:
– A u pičku materinu! A u pičku materinu!
Prilazi, gleda: na klupi sedi devojka i psuje. Sedne pored nje:
– Izvini… Zašto tako psuješ?
– Jer imam na sebi pantalone za koje sam dala 50 evra! Da mu pička materina!
– Pa šta? Moje su koštale 150 evra, pa ne psujem zbog toga!
– A klupa je sveže obojena, u pičku materinu!…
– A u tri pičke materine!
Za istražitelje finesa engleskog jezika: Dvadeset britanskih fraza koje znače različito u Americi.
Ima toga još, možda imate neku dopunu?
Ovo je istinita priča, od pre desetak dana. Zaboravio sam da je pomenem u prošlom izdanju utovara nedeljom.
Fotografisao sam u centru Kikinde tokom kasnog popodneva, u špicu zlatnog sata. U neka doba, nailazi poznanik.
– Opet te vidim kako slikaš tu! Šta si se toliko navadio na to mesto?
– Prošli put je bilo drugačije svetlo.
– Aaaa, pa ti si neki umetnik! Lepo je to, samo treba da paziš. Kad te ljudi vide tako sa tom mrcinom od fotoaparata u rukama, pomisliće da si neki ludak!
To reče, pa ode svojim putem, držeći povodac u rukama. Na drugom kraju niklovanog lanca bio je vezan mali pas, odeven u crvenu vindjaknu sa kapuljačom.
A ima i tužnih dešavanja.
Prekjuče sam, potpuno nehotice, otkrio da neke ljude ipak zaboli kad ih podbodem zbog prodaje dostojanstva korporacijama. To mi uliva nadu da je čak i takvim ljudima preteklo nešto savesti. Drago mi je zbog toga, jer čovek o kome je reč mi je drag odavno, pa zbog toga ne mogu da budem ljut na njega što je izbrisao tragove jednog (od prve reči neozbiljnog) razgovora i mene iz liste svojih fejZbuk prijatelja.
Da bi beleška bila kompletna: čovek je prekinuo komunikaciju sa mnom jer sam krenuo da se zajebavam sa vešću koju je preneo – da Steve Ballmer, generalni direktor Microsofta, dolazi u Srbiju. A ta vest i ne zaslužuje ništa drugo nego zajebanciju. No, problem je u tome što je moj prijatelj postao glasnogovornik Microsofta po društvenim mrežama i svako uzvikivanje “car je go” predstavlja ugrožavanje njegovog delovanja u tom smeru.
I tako ostadoh bez prijatelja. Šteta je tim veća jer u ovom slučaju, bar sa moje strane, pojam “prijatelj” prema njemu nije imao ono devalvirano značenje koje je fejZbuk doneo u savremenim društvenim odnosima. No, šta da se radi. Život ide dalje.
Sledeću pesmu posvećujem čoveku koji je nekada bio tigar, a sad se pretvorio u korporativnog mačora.
Nego, gledaj foto-belešku.
Objašnjenje nepotrebno. Kad su u hordi, moćni su. Kurčeviti su i online, pokazalo se pre neko veče na Suštini pasijansa. Ali kad su sami uživo, dupe gaće žvaće.
Evo ga opet.
Nije bitno šta vas isprovocira da napišete neku budalaštinu na fejZbuku dok god to umete da prikrijete raznim oblicima imitacije pameti.
Volter
Ovo već postade manir.
Predlog za gledanje i razmišljanje: fotograf je zabeležio sve faze borbe svoje devojke sa rakom. Priča je vredna pažnje: pogledajte ako možete da izdržite neprijatne slike.
Preporuka za čitanje je članak koji sam, ne dovoljno davno, već pominjao na Suštini pasijansa. Ali, ne mari. Priroda tog članka je takva da bi trebalo da ga čitamo barem jednom tromesečno, ne bismo li držali u glavi notorne činjenice koje autor navodi.
Slobodan Jovanović – O poluintelektualcu
…On sve ceni prema tome koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u ‘čaršijskom’ smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak, i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a s oslabljenom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom…
Ovo je prikladno mesto da se u roku od deset sekundi setite barem troje takvih ljudi (ja sam se setio petoro za to vreme) i da opsujete naglas, sočno, misleći na njih.
(tnx Jasna)
I tako…
Neće biti bolje dok ne bude gore. Ima ih TRI PUTA više nego što je potrebno.
Ako čitate ovo i nađete se prozvanim zato što radite ste zaposleni u nekom javnom preduzeću, utešite se detaljem da sam napisao “ima ih”, a ne “ima vas”. A ako ni ta uteha ne pomogne, onda ste na putu izlečenja, jer to iz vas probija savest.
(via)
Malo lakše, ako boga znate.
Osim ako ste pripadnik žandarmerije: onda pucajte u onog što ispred vas vozi polako. Ili ako ste pripadnik komandoske jedinice: onda vešajte nasred Terazija sve one koji razmišljaju drugačije. To će od vas svakako napraviti junačine i patriJote.
Zima se primiče. Navikavajte se na tešku hranu. I ako baš ne želite da se natruntate kao ja, otežavajte jelovnik postepeno, a trošite višak pojedenog u skladu sa mogućnostima.
A ako krenete u organizaciju posta, setite se da post nema blage veze sa hranom. Sveštenici to nisu u stanju da vam objasne, jer oni su odavno pogubili konce. Njima je važnije da imaju plavu rotaciju na svom audiju, pizda li im materina oblaporna.
Jedite zdravo° dok možete. Posle nemojte da kažete “nisam znao”. Znali ste i te kako.
Prijatan ručak vam želim.
________
° I ja zdravo jedem. Ali, to “zdravo” ide u varijaciji laloškog rečnika. Znate ono kad Lala kaže: “Zdravo sam se prepao!” ili “Zdravo sam umoran!” ili “Zdravo sam se naj’o!” ili čak “Zdravo sam boles’an”. E, pa tako i ja: zdravo jedem. 