Ove sedmice predstavljamo foto radove Borisa Bajčetića.
Boris je rođen 1974. godine u Beogradu. Fotografijom se iz hobija i ljubavi bavi nepunih 5 godina. Član je Foto saveza Srbije, nosilac zvanja F1, član Grupe 32 – Čuvara trenutaka.
Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim izložbama, osvojio više nagrada i pohvala za pojedinačne fotografije. Takođe, učesnik je brojnih grupnih izložbi, a do sada je imao i jednu samostalnu – “Lica sa ulica”, u Nišu 2012. godine. Pobednik je međunarodnog foto takmičenja “Fotofiniš” 2011. godine.
O prvoj fotografiji u ovonedeljnom nizu Boris kaže:
Septembar 2011. Kao i svake godine otišao sam na promociju novih potporučnika Vojske Srbije ispred Savezne skupštine nadajući se da ću napraviti fotografije kakve druge kolege, kojih tada ima poprilično, neće imati.
Ovaj put se to i desilo. Jednoobrazni i dobro sinhronizovani marširajući vod, u kome su se lica vojnika maskirala u boje svojih uniformi stao je ispred mene. Iz mase svih tih šlemova i uniformi izdvojila se prelepa plava devojka sa plavim očima. Težak šlem je nosila nekako odlučno, sa lakoćom. Delovala je naizgled krhka ali istovremeno i veoma jaka. Upale su mi u oči ranice na njenim rukama, laktovima, verovatno zarađene na obuci, koje samo pokazuju koliko je ona bila posvećena svom poslu, koliko je to volela, bila jača od mnogih muškaraca. A opet, lepa, krhka…
Teleobjektiv je odradio posao i ja sam dobio ovaj divan portret. Kasnije je fotografija objavljena i na internet izdanju italijanskog Voguea. Bila je to verovatno prva pripadnica srpske vojske koja se “slikala” za ovaj čuveni modni časopis. I jako joj je dobro stajalo.
Devojka se zvala Milina Mina Miletić.
Deset meseci kasnije, u eksploziji zaostale granate na redovnoj obuci na Pasuljanskim livadama, izgubila je svoj život.
Dala ga je.
Uzeli su joj ga.
Ćutim i molim se.