Eeeee! ā Å”to reÄe vozaÄ onog taksija od Detelinare do Veternika na moje pitanje kako je moguÄe da u Ladi istovremeno bude sve ispravno i sat radi.
Sada bi bilo kakvo objaÅ”njavanje razloga za zastoj zvuÄalo patetiÄno. Prosto, desio se Dan mrmota 1, pa dva dana vazduha, pa Dan mrmota 2, pa sinkopa jedna, druga, treÄa, jesenja fjaka i mož’ ga onda… da sad ne lajem Å”ta ga onda mož’. Sastavljam ovu kompilaciju u noÄi nakon dana kada mi je ispred nosa izmakao jedan dobar objektiv ispod cene. Toliko sam se razoÄarao u neuspeh nabavke da Äe mi trebati neko vreme da se oporavim. Radna terapija je najbolja, rekoh naglas i latih se posla.
To, meÄutim, nema nikakve veze sa Äinjenicom da sam ovih sedam komada pripremio joÅ” pre desetak dana, ali nisam imao kad da ih spakujem u Äestit prilog. Pa, nikad nije kasnoā¦
– * –
3-126, 3. novembar 2013.
ŽeleÄi da me malo osokoli posle (prvog) Dana mrmota, Jasna je odluÄila da mi napravi gozbu od nedeljnog ruÄka. SreÄom, meni za potpunu egzaltaciju ne treba mnogo: komad mesa i ÄaÅ”a dobrog vina. A Å”ta je ukusnije od peÄenih rebara? 
Äista ljubav koju moram, najvulgarnije moguÄe, da ovekoveÄim u dvodimenzionom prostoruā¦
– * –
3-127, 4. novembar 2013.
Dan mrmota (2) je poÄeo i ja sam sa zebnjom primetio da Äe mi možda nedostajati materijala za projekat “jedna na dan”. Nisam imao vremena ni za kakvo veliko eksperimentisanje. Rezignirano sam zgrabio fotoaparat i uslikao ikone onih programa u traci zadataka u Windowsu koji su mi danima ostajali otvoreni. NeÄete prepoznati Äetiri ikone: reÄ je o nekakvim namenskim alatima za potrebe posla koji radim i koje pravi kompanija sa kojom saraÄujem. Da, dobro vidite, to u sredini je plavi patlidžan: pravi programeri su perverzni i ne trude se da to sakriju. 
– * –
3-128, 5. novembar 2013.
Bio divan dan, pa reko’ da se ovekoveÄim, kad veÄ niko drugi neÄe da me slika. 
– * –
3-129, 6. novembar 2013.
ProÅ”etao sam Dugu Cev sa sobom, kad sam veÄ odvojio petnaest minuta vazduha da skoknem do kioska ispred bolnice u nameri da kupim novo izdanje National Geographica. JoÅ” prolazeÄi kroz dvoriÅ”te bolnice, Å”to je moja preÄica ka sledeÄoj ulici, razmiÅ”ljao sam kako jedan od kljuÄeva dobre fotografije predstavlja sposobnost fotografa da u stvarnom svetu vidi izolovan kadar. Sa teleobjektivima, to iskuÅ”enje je veÄe, jer uglovi su drugaÄiji i javljaju se neke pojave koje je teÅ”ko zamisliti (najpre: perspektiva postaje vrlo relativna). I samo Å”to sam pomislio kako sad treba obraÄati pažnju na detalje, upadne mi u pogled detalj kuÄe udaljene Å”ezdesetak metara, gde je jedan koÅ” sa sve tablom predat zubu vremenaā¦ Nacrtale se neke Äudne kombinacije linija, pa sam uklonio boju da bih bolje istražio Å”ta se tu deÅ”ava. ZaÅ”to baÅ” plavi ton? Nemam pojma! NeÅ”to me potaklo, vrag Äe ga znati. 
– * –
3-130, 7. novembar 2013.
Svetlo je dobilo Äudnu boju, izaÅ”ao sam na terasu da pogledam i ocenio da bih mogao da pokuÅ”am neÅ”to. IstrÄao sam na ulicu sa DraguljÄetom navrnutim na fotoaparat. Dok sam stigao, veÄ sam otvorio blendu do daske, nameravajuÄi da uhvatim Sunce kroz list koji je jedini u fokusu. Avaj, dok sam stigao i sve namestio, Sunce pobeže. E, neÄeÅ” vala! Å triknem par kadrova; kad sam uhvatio ovaj, znao sam da je pravi. Obratite pažnju na teksturu desnog lista na veÄoj fotki. 
– * –
3-131, 8. novembar 2013.
Orah preko puta je zasadio moj pokojni otac. Bio je to samorast u baÅ”ti, pa ga je Rade preselio na korisnije mesto. Kako je opalo liÅ”Äe ove jeseni, tako sam najzad shvatio da je ostao samo on, jer orah u dvoriÅ”tu je nastradao, da sad ne analiziram zaÅ”to. No, veÄ duže vreme me je žuljalo da pokuÅ”am da “uramim” taj orah na ulici pomoÄu zidova i linija od kapije. Nisam potpuno zadovoljan, jer zamisao je bila drugaÄija, ali ajde-de, sezona lova na idealan kadar je otvorena. 
– * –
3-132, 9. novembar 2013.
Pedeset puta sam se presliÅ”avao “napravi taj kadar!” i nikako da se desi. Presudila je Duga Cev, koja se pokazala idealnom za posao: ovo je oduÅ”ak kotlarnice bolnice. Sadržaj je, naravno, nebitan, ali postoji neki vrag koji ne umem da opiÅ”em i koji Äini ovu scenu zanimljivom. Verujem da su posredi linije, malÄice i oblici, a nisam hteo da se viÅ”e upuÄujem u analizu boja ā ostavio sam ih iako sam imao jak nagon da preÄem na monohromatski prikaz u visokom kontrastu. Ali tako bih dobio neÅ”to drugo, verovatno mimo željene ravnoteže. Ovo je dobro: idemo dalje. 
– * –
Bio bi to prvi kontigent nadoknade u novembru. Ostalo se krÄka i biÄe kad bude. Verovatno kroz dan-dva. Strpljen, spaÅ”en.
Estetski mi je najlepÅ”a ona “plava”, tekstura kuÄe u prvom planu mi izgleda ko da je neki slikar uljanim bojama naslikao. Ali poÅ”to sam gladan, glasam za krompiriÄe na prvoj, izgledaju izazovno.
Tekstura te kuÄe zaista i u prirodi izgleda tako – reÄ je o ko zna koliko slojeva kreÄa preko malterisanog zida, pa ako Å”ta otpadne, oni to zamažu gips-malterom svake godine pre kreÄenja. A to je kilavo na duge staze, pa se potklobuÄi.
A rebarca… Eh, pa to je van konkurencije š Negde sam proÄitao da se uspeÅ”na fotografija hrane lako prepozna: ponekom posmatraÄu krene da krÄi stomak š Nisam kriv!