YU tourism

Ove nedelje predstavljamo radove Nenada Vilimanovića – Vilija. Sama retrospektiva ima i svojevrsnu simboliku za mene, koja mi je pala na pamet tek kada sam počeo da pišem ovaj prilog. Naime, prva novogodišnja fotografija mene napravljena je upravo s njim! Nas dvojica prdavaca od nepune dve godine stojimo pored jelke u stanu mojih matorih i zbunjeno gledamo u objektiv držeći svako po jedan ukras u ruci. Vili je živeo u istoj ulici, par kuća dalje i družimo se otkako znam za sebe. Kad smo malo omatorili, svako u svoje vreme se našao s druge strane objektiva, a evo šta on kaže o svom bavljenju fotografijom:

Bivši avio mehaničar, sadašnji web/UI dizajner, budući ko zna šta… odlučio još kao mali da će da radi samo ono što voli i što mu pričinjava zadovoljstvo. Fotografija mi je oduvek privlačila pažnju i voleo sam je, ali sam vrlo malo imao prilike i uslova da se zaista njom i bavim. Dolazak i popularizacija digitalne fotografije je probudila staru ljubav i omogućila da san postane stvarnost. Od skromnih kompaktnih aparata, preko prosumera i DSLR-a, a sada na mirrorless sistemu, podjednako sam uživao u svakoj fotografiji. DSLR i gomilica objektiva su doneli pregršt mogućnosti, ali su u jednom trenutku doneli i negativnu stranu svojim gabaritima i težinom – sve sam ređe fotkao, mrzelo me da sve to vučem sa sobom, ljudi su zazirali od velikog aparata i tako to. Zato sam presekao, rasprodao svu opremu i prebacio se na mnogo manji i lakši mirrorless sistem. Sada ponovo uživam trčkarajuci okolo kao dečačić sa foto aparatom u rukama 🙂

Ne želim da mi fotografija postane zanimanje i posao, pošto to podrazumeva potpuno drugačiji pristup i odnos, a meni se sadašnji jako sviđa i ne bih ga menjao.

Najviše volim uličnu i urbanu fotografiju.

O svom današnjem radu Nenad kaže:

YU tourism iliti Turistička ponuda: Jugoslavija 2012 – Ispod tramvajskog mosta kod Beogradske autobuske stanice, sakupljači sekundarnih sirovina vrše prebiranje i kategorizaciju “ulova”, pa se tako, u prašini našla gomila privezaka sa hotelskih ključeva raznih hotela sa područja cele bivse Jugoslavije. Zanimljivo mi je bila analogija te scene sa desavanjima u ex-yu u protekloj deceniji – svako je uzeo šta je hteo, a ono što nas je vezivalo, završilo je odbačeno u prašini.