U doba ludih šezdesetih bilo je uobičajeno da se rade domaći prepevi ili obrade inostranih hitova. Kasnije, retko ko se toga posla prihvatao. A i zašto bi. I ono malo što se odradilo nije ostavljalo neki naročiti utisak.
Bio sam potpuno zatečen kada sam otkrio ovu genijalnu reinterpretaciju velike pesme. I da vidiš čuda, kome god da sam pustio, dopalo mu se…
Ajmo, raja…
Nemam šta da tumačim, sve se razume. 🙂
Predložak je “Have I Told You Lately” , poznata pesma Vana Morrisona, koja je postala 
klasik u izvođenju Roda Stewarta. U anglosaksonskom svetu važi za glavnu svadbarsku pesmu, kao jedna od najfinijih ljubavnih pesama ikada napisanih. Doduše, još uvek vladaju polemike oko toga, da li je autor mislio na ljubav prema ženi ili ljubav prema Bogu. U suštini, to je sve isto. Ako voliš ženu, ona je za tebe Bog. I šta će ti neki drugi Bog kada imaš nju. 🙂
Elvis J. Kurtović, u najboljem duhu novog primitivizma, vešto se poigrao sa originalnom idejom pesme i ispalio antologijske stihove iza kojih će stati svi ucveljeni muškarci Balkana, ne usuđujući se da ih sami saopšte.
Pravi mužjak sa stavom! I isukanom ćunom na omotu (neizdatog) albuma!
U jedno sam savim siguran: “Ko te kara…“ nikada neće postati svadbarska p(j)esma. 🙂