Podelili su Oskare, opet. Nije važno ko je šta dobio°. Nije važno koliko je dobar film koji je dobio pedeset sedam Oskara. Nije važno ni kako i zašto svi oni tamo održavaju sliku glamura u nečemu što realno nije predmet glamura, već je jedna prosta, lukrativna industrija koja donosi više novca nego industrija proizvodnje materijalnih dobara.
Svaki čas je dobar, a ovaj je najbolji, da se prisetimo najvažnijeg pojedinačnog događaja u istoriji 86 svečanosti dodela godišnjih nagrada američke Akademije filmske umetnosti i nauke iliti Oskara.
Potpuno sam uveren da se nikada više u američkom filmu neće pojaviti ličnost na nivou Marlona Branda. Ne zato što se nikad više neće pojaviti neko ko ima toliku harizmu, moć, znanje i kapacitet da svaku (još jednom: svaku) ulogu pretvori u istinsko umetničko delo, nego zato što su mehanizmi kontrole u ovim posranim svečanostima postali apsolutno nadmoćni nad bilo kakvom samovoljom pojedinca i vanserijski umetnici više ne mogu da upražnjavaju svoju posebnost pod kapom Holivuda.
Pojedinac je prevaziđena kategorija°°. Ne samo u Holivudu.
I zato neće više biti mangaša kakav je bio Džek Palans da prilikom prijema Oskara pred svima pravi sklekove jednom rukom kao repliku na status angažmana starijih glumaca. Neće više biti neukrotivih genija koji su gazili po stolicama kao Roberto Beninji na putu ka podijumu, tek da bi im bilo važnije da se deset sekundi nabacuju Sofiji Loren, najlepšoj ženi dvadesetog veka.
A pogotovo neće više biti takvih velikana koji su se odrekli Oskara i pritom celom svetu stavili do znanja zašto ga se odriču. Nikada više takva osoba neće biti nominovana ni za najbolje kokice u lobiju bioskopa, a kamoli za najbolju mušku ulogu, režiju ili film.
Film je nekad bio zanat plasmana čudotvornih svetlećih sličica koje se mrdaju. Pa se razvio na dve vode: u umetnički pravac u Evropi i industriju zabave u Americi. Danas, u Americi je film to što je uvek i bio, ali industrija profita nalaže da se svaka prepreka gurne u jarak kako bi novac mogao da teče bez potpitanja. Jer nema više onog iz bajki: uložiš sto, potrudiš se, zaradiš dvesta. Danas uložiš milion, izvučeš milion jedan, sto puta. Ako nemaš milion, nećeš zaraditi sto. Ako ti je stalo do nacionalnih manjina, nećeš zaraditi ništa.
Umetnost? Kakva umetnost? O kakvoj umetnosti pitate? Zamalo je kapitulirao čak i Nikita Mihalkov, što znači da je ostao samo još Lars fon Trir. A njega čak ni Berlinale više ne može da izdrži.
Tjah, što bi rekao Lajavi.
________
° Jedna od najboljih replika o Oskaru, ko zna ko ju je izrekao: “Taj i taj film je dobio Oskara iako je dobar.”
°° Osim u mitomaniji srpske političke scene.