Ово је, ваљда, негде из осамдесетих, јел тако тако је. Чувени текст о Данти Алегорији, младој и неукусној, и љубимцу свих предмета (гуглати “млада и неукусна”, наћи ће се на бар 200 места) сам први пут чуо крајем ’73 или ту негде. До тренутка кад је овај текст писан, ђаци алексиначке школе, будући учитељи, тада већ тадашњи (хм, или “тада већ садашњи”… како оно код нас иде то слегање времена?), су вала већ били легенде и заслужили бар оволико почасти. Ко зна, можда је био дан безбедности, сетио их се писац.
Ово је, ваљда, негде из осамдесетих, јел тако тако је. Чувени текст о Данти Алегорији, младој и неукусној, и љубимцу свих предмета (гуглати “млада и неукусна”, наћи ће се на бар 200 места) сам први пут чуо крајем ’73 или ту негде. До тренутка кад је овај текст писан, ђаци алексиначке школе, будући учитељи, тада већ тадашњи (хм, или “тада већ садашњи”… како оно код нас иде то слегање времена?), су вала већ били легенде и заслужили бар оволико почасти. Ко зна, можда је био дан безбедности, сетио их се писац.