Veća fotografija je ovde. Na fotku sam naleteo u istoj gomili odakle sam izvukao i jučerašnju: sa sesije upoznavanja sa Cevuljagom. Krenuo sam da kupim novi broj National Geographica, a prečica me vodi kroz dvorište gradske bolnice. A tamo zatičem trag dobre ideje: postignut je dogovor sa galerijom Terra da se donese nekoliko terakota i oplemeni prostor parkića u krugu bolnice. Ova skulptura se uklopila perfektno.
Malo sam analizirao te prve fotke načinjene Cevuljagom. Primećujem jednu stvar koja predstavlja dobru pouku: s obzirom na to da velika žižna daljina zahteva više promišljanja o sadržaju kadra (malo mrdanje pravi velike promene u kadru), na kraju završavam sa dobro formiranim kadrom koji posle ne moram da popravljam “makazama”. I jučerašnji i ovaj kadar su celi snimci, a takva je bila manje-više cela sesija. Učinio bih dobro i sebi i svojoj fotografiji kada bi radovi širokog ugla bili toliko pažljivo kadrirani. Drugim rečima, posle dužeg vremena, opet sam nešto naučio.
Komentari su onemogućeni.