War…
What is it good for?
Absolutely nothing!
Naša stvarnost postaje sve gadnija, a moj stomak sve osetljiviji na nju. Umalo se jutros ne ispovraćah, čim sam uzeo novine u ruke. Gledam u naslov “Počeo Treći svetski rat” i ne mogu da verujem očima. Ko? Gde? Kako? Zašto? A ništa ne pada sa neba sem dosadne kiše.
Neko se opasno zajebava sa svima nama, a “novinari” se olako igraju teškim rečima. A čim počne igra rečima, odmah je tu i manipulacija stvarnošću u kojoj živimo. Da li je stvarnost zaista ono što živimo ili je to samo jedan od filmova u kojima smo, istovremeno, glumci i publika?
Odgovor, naravno, niko ne zna. Vešto se krije iza brojnih eufemizama koji se ponavljaju kao mantra.
Kreira se javno mnjenje (mišljenje). Ako je javno, onda je svako od nas deo toga. Ili nas je neko ubedio da je tako, naša pojedinačna mišljenja se uopštavaju, ako se uopšte mogu uopštiti, sve dok ne izgube izvorni smisao i svedu se na dve reči. Posle toga sve je moguće. Pa i rat.
Za šta je rat dobar? Ni za šta! Lepo kaže pesma: “Dobar je samo za pogrebnike”.
Pesma “War” je samo jedna u nizu velikih pesma protiv Vijetnamskog rata, nastalih na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete. Stidljivo se pojavila na popularnom albumu Psychedelic Shack (1970) grupe The Temptations, pa je brzo naišla na odobravanje publike, koja je tražila da se pesma objavi kao singl, jer ta roba se u tada mnogo bolje prodavala.
Diskografska kuća Motown se malo uplašila i nije želela da rizikuje sa reputacijom Temptationsa, pa je pesmu snimio Edwin Starr.
Bio je to pun pogodak. Singlica je dospela do prvog mesta američke top liste, a rado se slušala i kod nas. Iako je vremenom pala u zaborav, tokom narednih decenija su je iz naftalina izvadili i revitalizovali Bruce Springsteen & Frankie Goes to Hollywood.
War, it ain’t nothing but a heartbreaker
War, friend only to the undertaker
Nadam se da neko negde misli o ovim stihovima.