Wilko

Jedna od legendarnih anegdota iz rokerskog sveta glasi otprilike ovako:

Pošalje žena Boba Geldofa da kupi bakaluk i ostale potrepštine za ručak. Kao i svaki poslušan muškarac, Geldof ode u nabavku, a u kasapnici sretne svoga ortaka Wilka Johnsona. Tu se pitaju za junačko zdravlje i sir Geldof ostane bez teksta jer se ispostavi da Wilko radi u kasapnici kao mesar.

Tu se Wilko isplače Geldofu na ramenu da je ostao bez pratećeg benda i ugovora za snimanje novog albuma, a on mu obeća da će da mu pomogne.

Rečeno – učinjeno. Geldof ga pozove kao specijalnog gosta na promociju svog novog albuma, popriča malo sa ljudima u svojoj diskografskoj kući i Wilko se sa promocije vrati sa ugovorom za snimanje novog albuma u džepu.

Tako se revitalizovala karijera verovatno najznačajnijeg gitariste engleske pub rock scene.

U međuvremenu, potpuno sam zaboravio na Wilka Johnsona i njegovu grupu Dr. Feelgood koji su junački prašili sirovi rhythm & blues po klubovima početkom sedamdesetih.

U jesen 2012. godine muzičke novine su objavile da je Wilku dijagnostikovan rak pankreasa i da broji poslednje dane. I to neka gadna varijanta koja nije mogla da se operiše, pa su mu davali samo nekoliko meseci života. Wilko ne bi bio to što jeste, pa ih je oterao tamo gde sunce ne sija, odbio da prima hemoterapiju i rešio da snima oproštajni album. Našao je i pajtaša za tu poslednju avanturu: Rogera Daltreya.

Stvari su se odvijale kao na filmu, a trka sa vremenom je uzela maha. Album su počeli da snimaju sa zakašnjenjem, u vreme kada je Wilko, po lekarima, već trebalo da bude šest stopa ispod zemlje.

Album Going Back Home (2014) je ipak bio završen i jedva sam čekao da ga čujem. Sav pršti od žestine i energije, a Wilko praši na gitari kao u svojim najboljim danima. Na moje veliko iznenađenje, novine prenose vesti da je okupio grupu i krenuo na turneju. Kakav lik, mislim se, želi da umre na pozornici!

Pre neki dan objaviše da je Wilkov tumor ipak benigni i da je pristao na operaciju. Pa, potom i to da je imao tešku i komplikovanu intervenciju. I da su prognoze lekara veoma ohrabrujuće. Tako da nam ostaje da se nadamo da će ova priča imati srećan kraj.

Šta god da se desi, Wilko je hrabro pogledao smrti u oči i nastavio da tera po svome. Da slavi život na najbolji mogući način, radeći ono što najbolje zna i ume od kada zna za sebe.

Pa dokle stigne.