Plakaću na kiši

Gerry Goffin (11.02.1939. – 19.06.2014.)

I’ll never let you see
The way my broken heart is hurting me
I’ve got my pride and I know how to hide
All the sorrow and pain
I’ll do my crying in the rain

Čitaoci koji redovno prate ovu rubriku sigurno su primetili da nekada uopšte ne razmatram tekstove pesma. U današnjoj muzičkoj hiperprodukciji, tekst najčešće služi da pevač ima šta da peva. Još gora varijanta je kada se tekstopisac trudi da bude pametan, a najgore je kada pametuje o temi onako kako bi to Mali Perica uradio. To je najbolji način da se upropasti i muzički dobra pesma.

Ali kada se sklopi dobar tekst koji može da živi i sam za sebe i upari sa odgovarajućom muzikom, dobiju se antologijske pesme.

Mnogi od velikih muzičara su i sjajni tekstopisci koji znaju da ispričaju jasnu priču od početka do kraja. S druge strane, postoji i jedan uzan krug tekstopisaca koji koji se smatraju neformalnim članovima grupa ili desnom rukom pojedinih autora (Keith Reed za Procol Harum, Peter Sinfield za King Crimson, Bernie Taupin za Eltona Johna, samo su neki od najpoznatijih). I nikada nisam imao utisak da su hendikepirani time ili bili manje uvažavani zato što ih publika nije smatrala “pravim” pesnicima.

Gerry Goffin svakako spada u kategoriju najvećih tekstopisaca svih vremena. U vreme kada je smuvao mlađanu Carole King i oženio se njom, nije ni slutio da će se njihov brak pretvoriti u jednu od najupečatljivijih kolaboracija u muzici koja će, sem dvoje dece, rezultirati mnoštvom pesama koje se dobro pamte. Počeli su sa “Will You Still Love Me Tomorrow” (1961) za The Shirelles, nastavili sa “The Loco-Motion” (1962) za Little Evu (da, da, oni su to napisali!), tako da su šezdesete završili sa, ako se ne varam, sedam pesma koje su bile broj jedan na američkoj top listi. Ostale, koje nisu dospele tako visoko, neću ni da pominjem, kao ni maestralne albume koje je Kingova snimala u to vreme.

Raspadom njihovog braka nisu prestali da sarađuju. Pisali su i dalje dobre pesme, ali se magija izgubila. Goffin nikada više neće napisati ovakve stihove:

If I wait for cloudy skies
You won’t know the rain from the tears in my eyes
You’ll never know that I still love you
So though the heartaches remain
I’ll do my crying in the rain
Raindrops falling from heaven
Will never wash away my misery
But since we’re not together
I’ll wait for stormy weather
To hide these tears I hope you’ll never see
Someday when my crying’s done
I’m gonna wear a smile and walk in the sun
I may be a fool
But till then, darling, you’ll never see me complain
I’ll do my crying in the rain

“Njegovi stihovi su odražavali sve ono što mnogi od nas osećaju, a ne znaju kako to da saopšte. Ako želite da mu odate poštu, slušajte pesme koje je potpisao”, rekla je Kingova, prisećajući se njihovog zajedničkog života i muzičke saradnje.

Ja sam već krenuo sa preslušavanjem.