Onomad pustismo čak dve pesme grupe Black Sabbath u razmaku od nekoliko dana, pa sam pomislio da smo sa njima završili za sva vremena na Suštini pasijansa. Tako bi i ostalo da nisam čačkao po novim albumima. Samo sam ovlaš preleteo očima preko naslova Brownout Presents Brown Sabbath i refleksno krenuo dalje sve dok nisam stisnuo kočnicu.
– Stani, bajo – rekoh sam sebi – uz naslov je pisalo funk & psihodelija? Da li sam to dobro video?
Crvić sumnje je već počeo da radi, pa sam se navratio na komentar albuma. Ko god da je pisao tekst, nahvalio je i album i grupu toliko da sam morao da ga proverim. Otrčim na Cevku i momentalno nahvatam “The Wizard“. Na ekranu piše živi snimak – pusti glasno.
Neću da kvarim prvi utisak: uključim pojačalo da se zagreje & odem da umutim Nesicu kako bi užitak bio potpun…
A onda je grunulo iz sve snage. Kefovi su zacvrkutali, ritam sekcija je udarala pravo u želudac, a ja sam nervozno bacao pogled na sat – komšije će da mi psuju sve po spisku. Dok album odmiče, tražim informacije o grupi…
Brownout su sasvim lepo prošli kod kritike sa prethodnim albumima, a njihovi živi nastupi po klubovima su postali prava muzička poslastica. U pauzama su, radi zezanja, svirali obrade pesama Black Sabbatha i ukapirali da se publici to sviđa. A od zezanja do albuma mali je korak…
Ko bi rekao da ću, posle toliko decenija, napokon preslušati album sa pesmama Black Sabbatha. 