Utovar nedeljom, 6. jul

Je l’ neko zna koliko dnevno košta zakup bilborda? Mis’im, ima se para za bilbord, a nema se za svratišta, trudnice, porodilje, vantelesne oplodnje,…

Zlobnici bi rekli da nemamo šta drugo, pa eto slavimo Beograd. Makar po bilbordima širom Srbije.

Šablon je odavno poznat. Tamo maši slikom na bilbordu, ‘vamo pričaj o doušnicima u policiji, banani, papaji, mangu i ostalom južnom voću, a usput najavljuj povratak onog koji je dobrovoljno otišao, a ne želi dobrovoljno da se vrati. Za to vreme ispod radara promeni zakone o radu i stečaju, povećaj porez malim privrednicima, povećaj cene osiguranja automobila i zaposli još neki politički podoban kadar (sa ili bez lažnog doktorata). A nesposobnost kadrova da rade posao za koji su izabrani i plaćeni pokrij pričom o troškovima post-poplavnih aktivnosti.

I svaki put se narod “peca” na ovo. Mađioničar iz večeri u veče isti trik pokazuje pred istom publikom, koja mu razdragano pljeska i poziva na bis! Čak će i sutra naveče doći, platiti ulaznicu i radosno odgledati isti šou program. A ulaznica je sve skuplja.

Čekaju dve plavuše na autobusnoj stanici. Dođe bus, jedna plavuša priđe prvim vratima i upita vozača:

– Izvinite, mogu li ovim autobusom do Kikinde?
– Na žalost, ne možete, odgovori vozač.

A druga plavuša pritrčava i pita:

– A mogu li ja?

Pa dobro, kad toliko volite fudbal, nema vam druge nego da razumete filozofiju igre da biste mogli da proniknete u njene tajne. Srećom, postoji uputstvo vizuelnog tipa, pragmatičnog pristupa i nadasve naturalističkog duha!

Doživljavajući naglo prosvetljenje, Hegel nadire i neometano prolazi pored dvojice branilaca, zatim šalje dugi pas Ničeu, koga niko ne čuva, pa zato precizno i neometano centrira Marksu, koji već polovinu poluvremena čeka u kaznenom prostoru protivnika. Međutim, Marks proigrava primljenu loptu do potpuno sluđenog Kanta, koji mu tada neočekivano vraća neuštopovanu loptu – i tada Marks odlučuje da izvede onaj svoj čuveni manevar. Ali šta se dešava… Ali ne, ne, neeeee…

Ostatak potražite ovde.

Najavljena je izmena Zakona o porezu ili kako se već naziva taj zakon. Obećane su veće kazne za one koji prekrše ovaj zakon za koje se dokaže da su prekršili ovaj zakon, što za nas “legalne” nije problem. No, pošto će sada banke državi prijavljivati svaku deviznu uplatu (i tako štititi državu, a ne klijenta), predviđam da se masa deviznih uplata sada neće obavljati Western Union-om, Skrill-om i sličnim načinima, nego autobusom.

Žurka je kakva se pamti do kraja života. Pije se, peva, razbija, a to sve u podstanarskom stanu u bloku. Neko zvoni na vratima:

– Ko je?
– Policija!
– Ali, mi smo zvali kurve…
– A nas je zvao komšija!
– Pa, nek vas hebe ko vas je zvao!

Ispovest nedelje:

Gledali bakica i ja fudbalsku utakmicu i ona zaspe. Završi se utakmica i ja prebacim na tenis. Budi se bakica i pogleda u TV, pa kaže: A sineee, šta ih ovo samo dvojica ostala…

(Via)

Živimo u neko čudno, postmoderno doba. Nema mira ni ručak kad spremaš.

Svašta. Baš svašta.

Da li ste baš potpuno sigurni u to da je slanje dece u školu uvek dobra ideja? Postoje prilike kada odricanje od redovne škole može da donese bolje rezultate po mladi um. Evo primera.

Ajde-de… Sva je istina da se ovo dete odalo izveštačenom i naučenom gestikulacijom koju razne mozgoispiračke organizacije uče nišče duhom kako bi, tobože, pospešili pažnju slušalaca (a zapravo se potpisuju kao pripadnici iste klike, nalik tajnim znakovima pri rukovanju). Ovaj mali definitivno neće završiti kao baraba, ali će ga uhvatiti neka NVO organizacija i pojesti mu mozak u nekoliko velikih zalogaja umesto u mnogo malih, kao što to škola radi. Kakva je razlika kad si pojeden ovako ili onako, to bi bilo zanimljivo saznati.

Ova današnja deca jako loše lažu. Ovaj govor je napisala odrasla osoba. Možda je mali dao poneku ideju, ali te poruke, pogotovo pošalice, rezultat su iskusnog uma koji loše glumi infantilnog genijalca.

(Via)

Posle će da se buni kad ga neko reketom razvali po tintari!

Uzeo sam lepak da zalepim sinu polomljenu igračku. Počeo sam u dnevnoj sobi, a završio u čarobnoj šumi sakupljajući gigantske pečurke.

Kao i obično, na vas je red. Smislite prikladni tekst ispod ove slike.

[tekst ispod slike glasi…]

Kupio sam juče hulahop. Taman mi je!

(OuB @fb)

Postavljamo pogrešna pitanja. “Zašto stvar koju tražim uvek nađem na poslednjem mestu gde tražim?” je takvo, pa nema odgovor. Pravo pitanje je “zašto je mesto na kome je nađem poslednje”, i to ima odgovor: “zato što posle toga više ne tražim”.

Treba postavljati prava pitanja.

Hronika beščašća se nastavlja: Auto-limar u komori.

I šta sad? Privrednici Beograda koji su se s njim delili odličja nisu mogli da budu zatečeni. Izgovor da „nisu znali” izaziva samo blagi osmeh.  Jer su znali.

I policija je znala jer je stan, rekosmo, uzeo pre pet godina. Diplomu pre 23 godine. A komoru pre 14 godina.

Samo zato što si uvređen nikako ne znači da si u pravu.

I kao što rekosmo: živimo u neko čudno, postmoderno doba. Ne daju ljudima da ih referenciraju na miru. Evo, prenosimo jedan hrabri pokušaj.

(via FB)

Rizičan plan je majka svih useravanja u gaće dok drvo ne padne:

 

 

Naravno da i vi i mi znamo, a i vi znate da mi znamo, a i mi znamo da vi znate da se situacija sa drvetom mogla uraditi i na bezbednije načine. Ali o čemu bi se onda pričalo uz nedeljni ručak? Prijatno.