Pesme za decu su jednostavne, pevljive, laganog rečnika i pamtljivog stiha. Ali idealno bi bilo da ima reč ili dve koje bi deteta naeralo da se zapita “šta ovo znači”…
Troslovni je, kao i skoro svaki student, kuburio s parama. A rođendan bratancu se približavao. Prošle godine, kada je imao solidnu, a za poreske organe nevidljivu (pssst!) zaradu, stvar je bila jednostavna. Odveo je bratanca u prodavnicu igračaka i pustio ga da bira. Zbog dečije neodlučnosti, a i želje da ne izigrava roditelja, poklon se sveo na dva poklona. Hm, da li da pred dete izađe sa izjavom “prošle godine si dobio poklon za ovaj rođendan!”?
(Pre nego što nastavimo priču o rođendanskim mukama Troslovnog i to za rođendan koji nije njegov, predlažem da se roditelji muške dece u predpubertetskom dobu prisete pesme.)
– Daj ugasi taj basket i pomozi mi da napišem pesmu!
– E, jebote. Kako da pijem stelu, ako ne gledam basket? – zapita Gremlin.
– Pij je uz gitaru!
– Uz gitaru se pije pivo s rozi. – reče Gremlin edukativnim tonom, ugasi televizor i uze papiriće koje mu je Troslovni pružio. – Šta imaš ovde?
– Napisao sam koji pojmovi se rimuju. Čisto da olakšam posao. Samo, eto,…
Gremlin je očima preskako po papirićima.
– Mislio sam da udarim klasiku. Iz C u G, pa ponovo… – nastavio je Troslovni, kao da se s ne baš spremljenim ispitom obreo pred profesorom.
– Šta si ti pio kad si ovo uklapao? “Nunčake plaše zapadnjake”, “Vakizaši me strašno plaši”. Šta je vakizaši?
– To je neki nož. Čitao sam po tim enciklo…
– “Katana za sečenje platana”… – Gremlin nije slušao i nastavio je. – “Plavi šurikeni, blago meni”. Blago detetu, pa si došao kod mene. Nećemo to ovako. Piši:
Od mene nema nigde druge nindže brže. Za najbržeg nindžu mene druge nindže drže. Pijem samo sake. Šurikeni moji brzo Imam vakizaši, Moj geri mae, Al’ nijedan drugi nindža Od toga trenutka |
– Pobogu, Gremline! Ovo bi trebalo da bude dečija pesmica!