The wind in my heart
The dust in my head
Sinoć sam morao na tu promociju. Ne baš toliko “morao”, koliko nisam hteo da naljutim/ražalostim meni drage domaćine, te ispoštovah pravilo da sačekam kraj zvaničnog programa i da se promuvam dva kruga s čašom u ruci. Sadržaj čaše beše valjan, neko fino belo, i kada sam se obreo napolju svatih da sam barem jednom previše posegnuo ka poslužavniku koji su konobari šetali unaokolo da bi bilo bezbedno odmah sesti za volan.
Ništa zato, predivno veče je mamilo za špacirungom. Posle nekog 
vremena noge su me dovele pred prodavnicu ploča u Kralja Petra – zamišljena i kao kafić, radila je u te večernje sate. “Večeras kupujem ploču”, rekoh sebi. Šetnja pogledom i prstom po rafovima sa preko hiljadu albuma bilo je svojevrsno putovanje kroz prošlost. Izbor je dugo trajao, ali sam bio siguran u njega.
1980. godine ubijen je John Lennon, na tržištu se pojavio Pac-Man, počela je manija za Rubikovom kockom, a Talking Heads su izbacili album “Remain In Light”. M još nije bila rođena.
Začulo se dobovanje kapi po izlogu, a bio sam daleko od parkinga. Ne smeta. Ploča je bila bezbedna u celofanu, a vetru u mom srcu i prašini u glavi malo kišice ne može ništa…