Hebemtikamereikoihpostavi! Evo, vratiću nazad sat koji sam ukrao. Je l’ moram baš da čekam tri sata il’ mogu ujutro?
Lideri smo u regionu. Ako ne verujete, pitajte Vladu. Ne onog što stanuje preko puta samoposluge, nego ovu što budžet prekraja preko noći, 
smanjuje plate i penzije, pa zarađenu ušteđenu paru podeli s kompanjonima, ovu što je prestala da zapošljava nikad nije zapošljavala po stranačkoj pripadnosti, ovu što je oterala bankrot “miljama daleko”, ovu što je sve u državi utegla, pa sad ima vremena da iznova konsoliduje svoje redove. A ako pretresemo discipline u kojima smo regionalni lider (inflacija, državni dug i budžetski deficit), ne treba da nas čudi što kasirka u samoposluzi ponovo umesto kusura nudi žvake. Eeeeee, da tim žvakama mogu sutra da kupim “leba i na leba”…
I ako se sad ubedačimo, ako nam sad krene misao da su nas Feničani zajebali svojim izumom, neka je odmah zaustavi platna kartica i keš-kredit i neka se ne bedačimo zbog toga. To što deci ostavljamo naše dugove u stvari nas nagoni da se mnogo više ubedačimo, jer to što trošimo više nego što zaradimo nije samo naša odlika. Teško ćemo naći kasu da nam “zakrpi” ekološki minus.
Zna se običaj: treba nam vaša pomoć u kompletiranju utovara. Ovoj fotografiji nedostaje primeren tekst.
[tekst ispod ove slike treba da glasi…]
Ah, da… Upamtite: ne postoji tema koje ne može da se izvrne naglavačke. Ako treba, napravićemo da je Dejvid Belami bio uživalac opijata, da je Branko Kockica pedofil, da je Florens Najtingel onomad ordinirala kao… K-hm, shvatili ste šta hoćemo da kažemo: dok vi otkrijete da je posredi laž, proš’o voz.
Ali kako se boriti protiv statistike naglavačke? Pazi ovo: utvrđena je višegodišnja korelacija između dijagnostikovanog autizma i prodaje organske hrane.
I šta sad?
Inače, ima toga jošte…
(Via)
No, polako. Budite spokojni, jer korelacija ne dokazuje kauzalitet, kao što ćete pročitati u članku koji vam preporučujemo da pročitate i, ako nije previše da zatražimo od vas, da potom malo razmislite: Adam Curstis – Povrće istine.
…Istraživači su iskoristili podatke iz zdravstvenog ispitivanja Engleske. Svake godine, nasumično odabranoj grupi ljudi postavljaju se pitanja o njihovom životu – a jedan deo ove ankete posvećen je tome koliko su voća i povrća ispitanici pojeli u proteklih dvadeset četiri sata.
Istraživači su uzeli odgovore iz jedne takve ankete od pre dvanaest godina i uporedili deo o voću i povrću sa tim ko je umro u proteklih dvanaest godina. I to je u suštini bilo sve. Izveštaj se zasniva na tome šta je šezdeset petoro ljudi reklo da je pojelo jednog davnog dana.
Pitao sam profesora Toma Sandersа, nutricionistu sa Kraljevskog koledža u Londonu, za njegovo mišljenje o istraživanju na kome se izveštaj temelji.
Bio je prilično oštar. Podaci su sumnjivi, kaže on, jer ne može da se utvrdi da li su ispitanici lagali. Dobro je to ilustrovao – Muškarci lažu o pušenju. Žene lažu o povrću.
(via Peščanik)
„Uči sine, da ne bi radio…“, govorila mi majka svaki dan. I evo, završih osnovnu, srednju, fakultet. Bila je u pravu – sad ne radim ništa!
Svi znamo kako se to ne radi. Svi imamo osećaj da ni nama to niko ne radi. Svi se trudimo da ostavimo utisak kako ni sami to nikom ne radimo. Svi kao znamo o čemu se radi, jer postoji u jeziku, i kad se izgovori niko ne traži da mu se objasni. I niko nikom to ne radi.
Zato ovog vikenda učinite nešto skroz suprotno običnom: zarežite nekog za suvu šljivu. Umećete vi to.
I tako su se na tržištu pojavili pekarski kačkavalj i lovački hleb. A vazda sam se pitao što su lovci tako brašnjavi… Dakle, nisam nikad. Ova reklamna glupost ne prolazi ni kod onih koji prognoziranih -9,99oC tumače kao -9 a ne -10, ali prolazi kod kupaca reklama, tj. naručilaca. Rečeni proizvodi se uporno prodaju, ne zbog glupog naziva nego valjda zbog kvaliteta (tj. još goreg kvaliteta svega ostalog), što će reklamopisci pripisati sebi u uspeh i onda. Onda. Onda možemo da očekujemo da na policama nađemo obućarski sladoled, vodoinstalatersku salamu, deratizatorski kajmak, zavarivačku kobasicu i odžačarske kifle.
– Pošto ste sve priznali…
– Aman, drug sudija, boktidaosrećezdravlja, mor’o sam da priznam kad me tukla policija!
– Pobogu, čoveče! Pa policija danas nikog ne tuče.
– Jaij, ne kažem! Danas stvarno nisu! Al’ juče… Ne da su mlatili!
Verujte narodnoj mudrosti i daleko ćete stići.
(Via Toda @FB)
– Koliko?
– 28.
– Šta 28?
– Šta koliko?
Hajde da pokušamo nešto što nismo do sada. Čuli ste za SoundCloud? Ah, dragi naši, pa taj audio sadržaj može i da se umetne na stranice drugog sajtovlja i blogovlja… Da iskoristimo prigodu, poslušajte ovo:
O vokalnim kapacitetima Davida Bowiea nema potrebe da dangubimo pričajući. Ali, to što je Bowie činio tokom dužeg dela svoje karijere da bi nas opčinio nije samo prosto poznavanje tehnike pevanja. Njegovu magiju čini perfektna teatralnost koju je ispoljavao na svim nivoima, uključujući i kontrolisanu boju glasa. Primer nije mogao da bude bolji.
G dur, pa opal’. Pesma je perfektna da nekom budućem gitaristi bude prva koju je ikad odsvirao i otpevao.
(tnx Jasna; via)
Red je da nešto i naučimo usput; nismo se odavno bavili tehnikom.
– Zašto ti je modro oko?
– Udarila me je žena…
– Što, bre?
– Obratio sam joj se sa “ti”.
– !? I zbog toga te je udarila?
– Baš vala… Ležimo u krevetu i ona počne da me gurka i kaže “Nismo odavno imali seks!”, a ja joj odgovorim “Ne mi, nego ti!”
Kažu da su ljubitelji koktela posebna vrsta hedonista: oni uživaju u pripremi pića koliko i u samom piću. Priprema pospešuje iščekivanje, pa je efekat probanja posebno izražen.
Sve je to u redu i verovatno je tako kako kažu, ali tu se postavlja pitanje kojim se nismo bavili: šta se dešava pri probanju neuspešnog koktela?
Čini nam se ponekad: aktivnosti političara su nalik koktelima. Komponente su poznate, po pravilu trivijalne. Postupak je poznat, po pravilu jednoznačan. Sastav i redosled apliciranja su jedine varijable u priči, trajanje spremanja utiče na teksturu i temperaturu… Međutim, izgleda da uvek izostane element uživanja; izražen je samo element mamurluka.
Zbog toga bi trebalo držati se elementarnih pića, koje god od njih da je vaš izbor. Ako nemate nikakvih obaveza danas, pogotovo ako nemate potrebu da sednete za volan, preporučićemo vam jednu domaću rakijicu kao aperitiv i jednu malu čašu crvenog vina neposredno posle ručka. A onda dremucnite pola sata, pa krenite sa dragom osobom u šetnju, bez obzira na vreme koje vam je nebo upriličilo. U zoni najdalje tačke šetnje potražite kakvo mesto na kome se sprema espresso. I upamtite: prvo čokoladica, pa voda, pa espresso. Čokoladica da se zanimate nečim dok pripremate espresso za konzumiranje. Voda da pripremite čulo ukusa za događaj koji sledi. I espresso na kraju, koji se pije u jednom gutljaju ako je kratki ili tri ako je dugi. I onda odnesite taj besprekorni ukus u ustima svojoj kući i ne kvarite ga dok baš ne budete morali. Setite se, uostalom, mudrosti mačka Garfilda: Little espresso goes a long way. 
No, pre svega: neka vam muze hedonističkih harmonija pokažu put u sva blaženstva blagoutrobija. Drugim rečima: prijatan ručak vam želimo.