Veća fotografija je ovde. No, evo i jedne moje. Ovom fotografijom sam zatvorio treći izazov upućen meni, kada sam iz principijelnih razloga prekinuo ciklus, računajući da je triput dosta čak i manijacima. 
Bude li čitalac sa dobrim pamćenjem štogod isprovociran, reći ću da nije slučajno, jer kolorni ekvivalent ove fotke sam objavio maja 2014. Beše to fotka sa sesije upoznavanja sa Cevuljagom, prisećam se iz priče koju sam tamo napisao.
No, beleška: monohromatska fotografija me definitivno intrigira mnogo više od kolorne. Međutim, ja sam nedisciplinovan: umesto da razvijem nekoliko postupaka koji liče na rezultate na papiru, ako se uopšte latim tog smera obrade, izgubim meru, eksperimentišem u jednosmernim i nepovratnim obradama i dajem previše mesta svojoj spontanosti nego nekom planu. A planiranje je dobro. Jedna od poslednjih sesija koje sam unapred isplanirao sa namerom da završim sa monohromatskim slikama beše jedna koju sam objavio na fejZbuku (dostupna vam je ovde). Ta sesija me podseća da treba da pokušam i dalje tako.
Ove fotke sam se setio kad sam tražio koju ću da objavim kao odgovor Đoletu na CB izazov. Hteo sam da ispitam uticaj konverzije na teksturu pečene gline, usput sam hteo da nađem što realniji predložak za obradu – i došao do korisnih saznanja. I kao što sam obećao samom sebi svaki put kad sam se bavio monohromatskom fotografijom: baviću se ja time još…