Bez odgovora

Današnju pesmu sam nekada mnogo slušao. Kako moja sećanja postaju sve nepouzdanija, čim mi se javila, potražio sam je na Cevki. Jedva sam je pronašao, ukupno jedan pogodak . Kako smo već naučili da onoga čega nema na netu ne postoji ili nije ni postojalo, odmah da spasavam ono što se spasti može.

Uzgred, videćemo da neka rado posećena mesta, na koje se i mi sami pozivamo, i nisu tako referentna. Štaviše, nude pogrešne informacije.

Otprilike par godina posle rasturanja grupe Patto, pevač Mike Patto & gitarista Ollie Halsall su rešili da krenu u novu avanturu. Iako je Patto bila odlična grupa, nešto kao jeftinija varijanta Collosseuma, i veoma upečatljiva na nastupima, ta muzika se slabo prodavala. Dovoljno da diskografske kuće za nju izgube interesovanje. Novu grupu, Boxer, popunila su dva iskusna veterana: Keith Ellis na basu (ex- Juicy Lucy, Van Der Graaf Generator) i bubnjar Tony Newman (ex- Jeff Beck Group, Kevin Ayers itd.). Rešili su da sviraju malo manje džeza, a malo više roka i ubrzano spremali prvi album.

Below the Belt (1975) je skrenuo pažnju na grupu više omotom nego muzikom. Na njemu je bila zgodna ženska obučena samo u crvene cipele – što je erotski san svakog normalnog mužjaka. Za svaki slučaj, dizajner omota je postavio ruku sa bokserskom rukavicom tamo gde ona ne bi trebalo da bude. Ne ruka, nego rukavica. Očekivano, naprednim Amerima je to bilo previše, pa su album prepakovali u drugi omot. Ono što se čulo sa albuma je bilo, manje-više, očekivano. Čvršći rok iz tog perioda, bez preteranih solaža inače dobro potkovanih muzičara. Pogodno za radijsko emitovanje i ništa više.

Sledeći album, Bloodletting, snimljen je 1976. godine i, iz nekog razloga, objavljen tek 1979. godine. Čudno, jer je reč o odličnom albumu u svakom pogledu, koji je interesantan i po tome jer sadrži i pesme Beatlesa, Leonarda Cohena i Neila Younga. Svirku su pojačali i gostujući veterani engleske scene Boz Burrel, Chris Stenton & Tim Hinkley. Ne postoje pouzdani podaci šta se dešavalo u grupi u to vreme, a ja znam samo to da je naredni album Boxer snimio u potpuno promenjenoj postavi.

Od stare postave Boxera ostao je samo Patto. Muzika se poprilično razlikovala od one na prethodnim albumima. Pravolinijski rok iz ’70. evoluirao je u mnogo finiju varijantu, što se lepo može čuti i na ovom snimku.

Na žalost, to su bili i poslednji snimci koje je Mike Patto napravio. Umro je početkom 1979. godine, od raka grla.

Podaci o članovima Boxera koji se mogu naći na internetu su haotični i često kontradiktorni. Na Allmusic se nalazi samo popis albuma, bez ikakvih informacija o grupi. Na Wikipediji ima nešto, ali i to što ima je, u stvari, ništa. Sajtovi sa tekstovima pesama za današnju pesmu “No Reply” pogrešno i prepisivački tvrde da su autori Lennon & McCartney, a tako je potpisana i na Allmusicu. Tačno je da su i oni napisali pesmu istog naslova koja se pojavila na albumu Beatles for Sale (1965), ali ona pesma, osim slučajno istim naslovom, nema nikakve veze sa ovom pesmom Boxera.

Ako ovim tekstom ispravih neku krivu Drinu, dobro je.