Mada sam davno digao ruke od Deda Mraza, on svake godine nađe način da me iznenadi. Verovatno zato što su mi želje skromne – malo dobre muzike nikada nije na odmet. I dok su komšijska deca napolju ludovala sa petardama, meni je pristigao neočekivani poklon.
Na omotu piše Girls in Peacetime Want to Dance… Izgleda mi da će Belle & Sebastian, po ko zna koji put, postaviti tačnu dijagnozu sveta oko sebe i to nam saopštiti na svoj nonšalantan & jedinstven način.
Allmusic ih opisuje kao “škotsku grupu specijalizovanu za besprekorne, pametne i poetski nadahnute pesme”. Čini mi se da je to pravi opis muzike koju stvaraju jer, posle skoro dve decenije druženja sa njihovom muzikom, još uvek nisam siguran da li su završili svoju potragu za savršenom pesmom.
I dok se ne slegnu utisci o novom albumu, vreme je da se pozabavimo današnjom pesmom iako je sa prethodnog albuma – ona je jedan od najozbiljnijih kandidata za onu savršenu.
Po svom dobrom običaju, Belle & Sebastian su “I Want the World to Stop” muzički besprekorno sklopili – reminiscencije na pop kulturu šezdesetih su u prvom planu. Duh grupe The Beatles i ostalih muzičkih zvezda toga doba se odmah oseti. Razlika je samo u produkcijskim detaljima današnjice – vredi nakačiti sluške i čuti ih.
Tekst pesme je dvosmislen. S jedne strane, može se tumačiti kao vapaj da prestanu sve ove gluposti koje je izazvao globalizam oko nas poslednjih godina, a sa druge – to je želja Stuarta Mudocha, duše grupe, da sačuva “svoj” svet. Odbacujući glamur i slavu koja postaje sve veća, on samo želi da se vrati kući…
Sve više mi se čini da je Stuartov svet i moj. Stavljam sluške i puštam novi album, da proverim dokle je stigao na svom putu…