Retki su dani kada sa Juniorom pijem jutarnju Nesicu. Nikako da uskladimo tajming – on zbog svojih ortaka koji žive u drugim vremenskim zonama leže kasno, a ustaje u vreme kada sam ja već i zaboravio da li sam toga dana popio kafu. Dok krmeljamo i pokušavamo da se priberemo, vrtim neku muziku sve pokušavajući da ubacim crvića u glavu koji će vredno da rovari po mojim ganglijama ne bih li, na kraju dana, konačno napisao tekst.
Ovoga jutra Junior je odmah ispalio predlog. Piši o nekoj filmskoj muzici, rekao je, to sigurno do sada nisi radio.
Džabe sam ga ubeđivao da većina muzike tog tipa slabo funkcioniše van gledanja u ekran pa nema smisla gnjaviti čitaoce time. Kako ne bih došao u situaciju da mi se roditeljski autoritet sruši kao kula od karata, obećam mu da ću nešto da napišem i na tu temu.
Bolje da nisam.
Ceo dan sam vrteo po glavi filmove i nisam se nešto proslavio. Baza je prevelika, a demencija polako napreduje… 
A onda sam se setio “Petog Elementa“. Ovaj Bessonov film iz 1997. je zabavan, sa jakim artističkim nabojem, a ima i onu scenu pri kraju sa operskom pevačicom… Da li se još neko zapitao koju ariju ona peva?
Tako dođosmo do Gaetana Donizettija. Za neupućene, on je jedan od najvažnijih autora italijanske opere XIX veka i naslednik je Rossinija & Bellinija. Arija iz “Petog elementa” preuzeta je iz opere Lucia di Lammermoor čiji je libreto zasnovan na motivima u to vreme popularnog romana “The Bride of Lammermoor” Waltera Scotta. Kakav je majstor Donizetti bio govori i detalj da mu je bilo potrebno samo dva meseca da napiše operu!
Ariju koju čujemo u filmu otpevala je Inva Mula. Ova operska diva sa zavidnom reputacijom je slabo poznata kod nas iz razloga koje ne treba posebno objašnjavati – poreklom je Albanka.
Donizetti je autor čije radove pevači vole. Bolji poznavaoci od mene tvrde da je on uveo novi stil pevanja u italijansku operu i pripremio teren za izvesno naznačajnijeg italijanskog kompozitora XIX veka – Giuseppea Verdija.
– * –
Valjda sam sada spasao očinski obraz. 