Holivud nikad više neće prihvatiti da sve to što radi može i drugačije. Razlog je proste, dolarske prirode, vrlo ubedljiv među ljudima opsednutim zaradom kao lajtmotivom cilja. Nama ostaje samo da se nadamo boljem. Ali bolje biti neće dok god ne odgledate deset filmova zaredom, pri čemu nijedan od njih nije na engleskom; i dok to ne učini većina vaših poznanika, ne kukajući pritom da ih boli mozak od gledanja filma.
Mršavu nadu nam daju neki nezavisni autori koji su očuvali obraz čak i kad su počeli da barataju holivudskim parama. Sad je, pak, važno, da i neki novi, mladi, sledeći autori dobiju svoju šansu. Možda ne kao Tarantino, ali barem na portalu Vimeo. Evo, ovako.
Zašto, o zašto svaki filmski producent mora da hoda svetom objašnjavajući da njegov sledeći film predstavlja revoluciju žanra? Zašto, o zašto svaka anoreksična glumica koja je imala ulogu u nekom holivudskom filmu hoda TV studijima i objašnjava čovečanstvu da takav film do sada nije viđen (što, zapravo, znači samo to da ona nije videla takav film)? Zašto, o zašto na svaki holivudski film mora da se potroši sto miliona dolara kako bi on posle zaradio jedva sto dva miliona – i to je jedinica u produkciji? I najgore od svega: zašto, o zašto se ti bezmudi producenti, u nedostatku pravih ideja, konačno ne usude da dozvole postmodernizam u Holivudu? Jebote, pa čak i televizija je prihvatila nove forme scenarija, čak i najskuplje produkcije mimo Holivuda se usuđuju da naprave otklon od stereotipa (o budalastim i šupljim pričama da ne govorimo).
Ne, ne mislim da je ova filmska mini-groteska nužan pokazatelj da su mladi filmski stvaraoci umorni od stereotipa, kao što ne mislim ni to da je ovo delo bogom dato da ga slavimo kao simbol slobodne stvaranja. Skloniji sam da verujem da je došlo do klinča kod publike koja je odrasla nesposobna da misli svojom glavom, a prezasićena je efektima i samo traži više, preko svake granice besmisla. Nema više granica neukusa. Mislite o tome pre nego što osudite diletantizam ove filmske minijature: upravo naivnost čini ovaj filmić veličanstvenim.
Reći ću to, pa neka mi bude suđeno: ja verujem da slobodna autorska ideja može da opstane. Čak i pored zamene teza. Čak i pored bolova u mozgu koje većina ne razlikuje od simptoma aktivnog razmišljanja. Čak i pored globalizovanog Holivuda. Čak i pored čemera onih koji više ne znaju šta hoće, a šta neće.
Čak i pored svakog “zašto, o zašto”.