Mrzim vlagu, oduvek. Majka naše dece nikada to nije razumela, a nisam ni ja. Jednostavno, bilo mi je neprijatno, ma kako me ona uveravala da je šetnja po kiši i šljapkanje po toplim barama fenomenalna stvar. Niti sam uživao, niti ću da uživam u tome. 
Da li sam se oduvek bio nezgodno, čangrizavo čičište ili “šta-ti- ja-već-znam”, nemam pojma. Nekima sam i sada po volji. 
Posle višedecenijske kilometraže u muzici, retko šta može da me iznenadi. I odobrovolji. Ovogodišnje najveće iznenađenje dolazi iz… nećete verovati, Turske. 
Sve je počelo bezazleno, kada sam na nekim portalima koje smatram ozbiljnijim pročitao komentare o grupi Gevende. “Kud svi, tu i mali Mujica”, glasi poznata poslovica, pa mi nije bilo potrebno puno vremena da se upustim u avanturu… 
A avantura još traje… 
Verovatno postoji debeo razlog zašto slušam intenzivno Gevende već mesec dana. Zato jer mi se ovo što sviraju neverovatno dopada, ne mogu da ih svrstam u bilo kakvu kategoriju, a kamoli u papagajsku srpsku frazu o “500 godina pod Turcima”. Pobogu, u tih 500 godina Turci su bili – Amerika toga vremena! 
Pa neka svako o meni misli šta god hoće. 
Elem, da se vratim na muziku. Ako ste mislili da će vas Gevende sačekati iza ćoška sa muzikom koja je na bilo koji način povezana sa domaćim “narodnjacima” i njihovim “zavijanjem” – to nema pojma, etnos se kod njih može naći samo u tragovima. Pre bih pre rekao da muzičari iz ove grupe pomeraju granice univerzalne muzike koju je jako teško svrstati u bilo koju poznatu kategoriju. Glavne instrumentalne uloge u njihovoj muzici, gle čuda, imaju violina i truba. Tradicionalni turski instrumenti. 
I, mogao bih još što šta da napišem o svojim utiscima da mi nije u glavi turska grupa koja zvuči kao da dolazi iz – Manchestera. 
Stvarno, gde nam je bila pamet tih 500 godina… 
GEVENDE su stvarno ugodno iznenađenje ali i inspirativno …u smislu da se još jednom pogleda više nego odličan dokumentarac FATIHA AKINA “Crossing the bridge”, sniman na autentičnim istanbulskim lokacijama. On i ALEKSANDAR HACKE daju živopisan prikaz turske glazbene scene, od undergrounda, rocka preko elektronike do izvornog turskog folka. Savršen mix za razbijanje predrasuda, pogotovo kod onih koji su sebe malo jače zabetonirali anglosaksonskom kulturom.
A evo i linka za dokumentarac. Ima engleski titl koji treba uključiti.
https://www.youtube.com/watch?v=41xOiGtekJs
Свима који за наше недостатке налазе разлог у “500 година под Турцима” поручио бих две ствари (које келнер неће донети):
– није 500 него 340 само распоређених у пет векова, јебало вас заокруживање
– Турци су још увек под Турцима и не кукају
Ma je li to neko pobrkao glagole “naručiti” (uputiti narudžbinu) i “poručiti” (uputiti poruku)? 😀
>>Турци су још увек под Турцима и не кукају
A Turkinje? 🙂
Nego, paše li muzika? Imam neke snimke psihodelije iz Anadolije, pa da nastavim u tom smeru ako ima zainteresovanih. Doduše, ne znam šta su pušili, ali je očigledno da su slušali rock & roll dok su to radili. 🙂