Proteklih nedelja malo smo se zabavljali domaćim staritetima, pa nekim neobičnim izvođačima sa svih strana sveta, tako da umalo da zaboravim da pomenem da je pristigao novi album grupe Calexico.
Psujte me koliko hoćete, poslednji put sam ih pomenuo pre dva meseca. 
Utisci su još sveži, a zaključak jednostavan, mada nije komisijski verifikovan. Dooooobar!!!
Edge of the Sun (2015) je još jedan u nizu albuma koji pokazuju nesumnjivo veliki talenat dueta iz Tuscona i njihovu sposobnost da stvaraju odlične numere. Kada ih slušate, čini vam se da se zezaju.
“Cumbia de Donde” je baš ilustrativan primer. Joey Burns je bio u studiju, sviruckao je sa producentom i snimili su nekoliko laganih fraza baziranih na popularnom latinoameričkom plesu. Ideja im je bila da one budu kratko, vezivno tkivo između pesama. Onda su se uhvatili za ovu, postepeno je nadograđivali i počela je da se pojavljuje kompletna pesma zasnovana na fazonu pitanja i odgovora.
Ja nisam odavle… A odakle si?
Pravi prostać koji se pretvorio u tradicionalnu veselicu. Dodali su staru saradnicu Amparo Sánchez kao pevačicu i gotovo. Jednostavno i efektno, tako to rade majstori.
Ovo nije najbolja numera na albumu, ima više “najboljih”, pa svako može da izabere svoje favorite. Ali je najveselija. Uostalom, izbor je povelik, dvanaest numera. Ako je i to malo, verzija sa bonus diskom sadrži još šest komada.
Da ne dužim, pisaćemo o njima još čim počnu da objavljuju nove klipove.
Muči me samo pitanje: hoće li ponovo doći u Beograd? 