Ovo je svet muškaraca

This is a man’s world, this is a man’s world
But it wouldn’t be nothing, nothing without a woman or a girl

Današnja priča je počela još pre dva meseca, kad sam u rukama držao ulaznicu za koncert Vana Morrisona u Beču, koji ću, bože zdravlja, pohoditi 8. juna. Sedeo sam i blenuo u komad papira koji mi otvara vrata svetom gralu svih koncertnih šansi (uz neke rizike o kojima ću vam pričati drugi put) i počeo u glavi da premotavam žive albume Matorog Prdonje, koji su ludilo svoje vrste i prvi razlog što je stavka “koncert Vana Morrisona” odavno zapisana na mojoj bucket listi. Setim se jednog pot pourri komada sa koncerta u San Francisku 1993. godine (objavljen 1994.) i žmarci mi se spuste niz kičmu.

Potražim to na Cevki, jer nisam slušao odavno – ali zastanem na čas.

Dva minuta tišine kasnije, shvatim da od silnog drveća ne mogu da vidim šumu. I učinim ono što mi je savest nalagala: zahvatim original. Momentalno odlučim da napišem (ovaj) prilog. Ali, vraga: koju verziju Jamesa Browna da odaberem?… I upadnem u klinč koji je trajao, evo, do dana objavljivanja ovog priloga.

Uostalom… Gde to piše da moram da se ograničim na jednu izvedbu? A još je nedelja, pa možemo valjda malo da potprašimo!

Tako će i biti.

Ko je James Brown, meni je malo deplasirano da objašnjavam, jer imam osećaj da bih pokušao da ga stavim u neki kalup. A to ne dolazi u obzir. Taj čovek nije dozvoljavao nikakve ograde oko sebe. Kada mu je neka forma nedostajala, stvarao ju je. Kada je pred njim bio zid, rušio ga je i išao dalje. James Brown je bio nihilista, revolucionar i genije koji je svojim radom faktički stvorio moderni soul i funk iz tradicionalnih formi gospela i rhythm’n’bluesa. Kuda je to otišlo dalje – trebale bi vam godine da istražite kako dolikuje.

“It’s a Man’s Man’s World” nije pesma: to je scenska liturgija koju je James Brown upražnjavao na svakom koncertu koji je održao od te 1966. godine, kad je spevao tu pesmu, pa do svojih poslednjih dana. Daleko je to bilo od studijskog singla, spravljenog po receptu za radijsko emitovanje (ispod tri minuta). Uvek je to bila vrhunska egzibicija potpune kontrole jednog čoveka nad ekipom muzičara (o čijem majstorstvu, u svakom smislu, nema potrebe raspravljati) i prostor u kojem bi Brown uspostavio krajnju komunikaciju sa publikom. Ako bi mu bilo po volji, pustio bi malo nekog od ljudi na sceni da se pokaže (to ćete videti i čuti u trećoj verziji pesme).

You see man made the cars to take us over the road
Man made the train to carry the heavy load

Man made the electric light to take us out of the dark
Man made the boat for the water like Noah made the ark

This is a man’s, man’s, man’s world
But it wouldn’t be nothing, nothing without a woman or a girl

I kao da je predosetio: na koncertu u crkvi LSO St. Luke’s, koja je jedna od najznačajnijih malih scena za velike muzičare u Londonu, u izvedbi koja ruši sve pred sobom, Mr Brown se bizarnim rečima oprašta od publike. Nisam uspeo da proverim sa sigurnošću, ali čini mi se da je ovo zaista bio njegov poslednji nastup u Londonu.

Man thinks about a little bit of baby girls and a baby boys
Man makes them happy ’cause man makes them toys

And after man’s made everything, everything he can
You know that man makes money to buy from other man

James Brown je otišao na Neko Bolje Mesto na katolički Božić 2006. godine. Za sobom je ostavio nasleđe koje traje zato što je ugrađeno u temelje praktično svakog modernog muzičkog podžanra crne Amerike tokom poslednjih pedeset godina – i to je neizbrisivo. Ova pesma, koja je moj lični favorit u fantastičnom opusu tog čoveka, ostaje domaći zadatak za sve koji su došli posle. Samo najveći su se usudili da pokušaju izvedbu na koliko-toliko sličan način. Najzad, pokušajte sami da istražite ponudu na Cevki, verovatno ćete doživeti i neka iznenađenja. U međuvrmeenu, ostavljam vas sa možda najluđom verzijom koju nije izveo James Brown – onom koju sam pomenuo na početku ovog pisanja i koja je drugi deo pot pourrija koji sledi.

Kraj muzike.

Srećom, ne postoji samo jedan kraj muzike: ima mnogo muzike iza koje nema dalje, pa nju zato nazivamo krajem muzike. Stoga, ne brinite. Biće još mnogo dobre muzike na ovim stranicama, pa i takve koju nazivamo krajem muzike.

This is a man’s world, but it wouldn’t be nothing
Not one little thing without a woman or a girl

He’s lost in the wilderness
He’s lost in bitterness
He’s lost