Partita

O muzičkom geniju Johanna Sebastiana Bacha je toliko toga napisano da je potpuno bespredmetno bilo šta da dodam. Kako god da se analiziraju njegova dela, a napisao ih je mnogo, obrni-okreni, dolazimo na isto.

Bolji od njega nije hodao ovom planetom!

Stoga nije ni čudo što se, raznim povodima, poteže u njegovu zaostavštinu. Ne može se promašiti.

Grupa Ekseption je prvo holandsko internacionalno muzičko čudo. Bili su to uglavnom školovani muzičari, dobro uigrani dok su tokom šezdesetih svirali džez i popularnu muziku, kojima je bila potrebna mala injekcija u vidu zaostavštine Keitha Emersona & The Nice, pa da poguraju stvari u sasvim originalnom smeru. I, da ne zaboravim, virtuozni klavijaturista Rick van der Linden.

Ono što se može čuti na njihovim albumima je inteligentna mešavina džeza & klasike koja nije ljiga, kao što se najčešće dešava, već originalna i nadahnuta svirka na najvišem nivou. Koristili su motive iz opusa mnogih poznatih kompozitora, od Šuberta, preko Mocarta do Betovena, ali je Bah bio konstanta – pojavljivao se na svakom albumu.

Bahove partite su, u stvari, njegove klavirske svite. Sabrane su u tri zbirke – Francuske, Engleske i Nemačke, mada ova poslednja nema nikakve veze sa Nemcima. Partite se sastoje od uobičajenih svitnih stavova: alemande, kurante, sarabende i žige, kao i dodatih menueta, gavote, burea… Moglo bi se reći da imaju poprilično slobodnu formu, za Bahove standarde.

Današnja Partita No. 2 in C minor BWV 826 je, u stvari, samo prvi stav originalne. Ono između, kada se grupa razleti, čista je improvizacija i dobar primer kako su Ekseption uspešno mešali različite vrste muzike.

A kada vam uđu pod kožu, teško možete da ih se otarasite. Evo, zvoni mi mobilare – ringtone svira Rick van der Linden u nekoj drugoj postavi. Ali, to je već priča za neku drugu priliku.