Prva muzička “britanska invazija” na Ameriku tokom šezdesetih je bila svojevrsni fenomen koji smo više puta pominjali – kruta američka muzička industrija toga vremena sporo je reagovala na promene koje su se dešavale u Evropi. A kada je njihovo tržište eksplodiralo – odjeknulo je.
Dolazak Bitlsa na prvu turneju po USA pretvorio se u kompletnu ludnicu. Ako zanemarimo histerične tinejdžerke koje su ih dočekale na aerodromu, njihovo gostovanje u emisiji The Ed Sullivan Show gledalo je preko 70 miliona ljudi.
Narednih nekoliko godina biznis je cvetao, a engleski izvođači su se trudili da dobace do tog velikog tržišta – tamo se vrtela glavna lova.
Na drugu invaziju Engleza na Ameriku se čekalo dobrih dvadesetak godina. Od punka & new wavea nisu mogle da se okrenu neke pare. Ali kada su se pojavili Novi romantičari, vrata su se ponovo odškrinula i top-liste su odreagovale. Spandau Ballet, Duran Duran, Culture Club i mnogi drugi nisu ponovili euforiju kakva je bila tokom šezdesetih, ali su se stalno vrteli na radio stanicama.
Ovoga puta, Amerikanci su bili spremni. A pokazalo se da su uspešni đaci – i oni su imali koješta da ponude što je bilo interesantno u ovakvoj vrsti muzike – Cindy Lauper, The Motels, The Bangles, Matthew Sweet i mnogi drugi bili su prisutni na top listama. No, njhove pesme, ma koliko bile kvalitetne, slabo su se primale na muzički ukus prosečnog Amerikanca.
Na pesmu “Just Around the Corner” naleteo sam na nekoj britanskoj kompilaciji muzike sa početka osamdesetih. Ime Cock Robin mi ništa nije značilo, tada nije bilo Interneta da se odmah informišem i dugo sam mislio da je u pitanju izvođač – naprosto, čovek koji je pevao pesmu je bio odličan i sve je zvučalo tako evropski, pomalo umetnički. Da je zapravo reč o grupi tog imena saznao sam kada su dva njihova albuma dospela do mene, a ono što se nalazilo zabeleženo na vinilu je bilo vrlo upečatljivo. Stoga ni malo ne iznenađuje da su nekoliko godina bili veoma prisutni na evropskim top listama, ponajviše u Francuskoj.
Kod kuće ih nigde ne spominju.