Može li se udeliti bolji kompliment ženi od ovoga u naslovu? Bogami, teško.
Taj sport se davno otrcao i pretvorio u fraze. Da budem iskren, više i ne znam kako bih to uradio. 
“(If Paradise Is) Half as Nice” je debitantski singl grupe Amen Corner koji je 1969. godine pravo niotkuda dospeo na prvo mesto britanske liste singlova i postao neizbežni deo svake kompilacije koja se bavi pop muzikom toga doba.
Malo ljudi uopšte zna da je ona prepev sa italijanskog na engleski. Pesmu je napisao veliki Lucio Battisti, a u Italiji se pojavila u nekoliko verzija – poslednja, koju je pevala Patty Pravo kao “Il Paradiso“, privukla je pažnju Britanaca, novi tekst je ubrzo napisan i ponuđena je grupi The Tremeloes kao potencijalni singl. Iz nekog razloga, odbili su je.
Momci iz Amen Cornera nisu bili toliko probirljivi: za samo dve nedelje od objavljivanja, popeli su se na sam vrh. Nešto su uspeli da postignu i sa pesmom “Hello Suzie” Roya Wooda, ali se dalje nije ništa spektakularno desilo.
A dva talentovana momka iz grupe krenuli su sopstvenim putevima.
Pevač & multiinstrumentalista Andy Fairweather-Low je tokom sedamdesetih & osamdesetih bio jedan od ključnih pratećih muzičara na mnogim značajnim albumima i turnejama (Richard & Linda Thompson, Roy Wood, Gary Rafferty…), da bi se nešto kasnije uključio među teškaše (The Who, Roger Waters, Eric Clapton… ). Andy sa njima redovno nastupa i danas. Nije loše, a? 
Klavijaturista Blue Weaver se uključio u malo drugačije društvance: prvo je zamenio Ricka Wakemana u Strawbsima, a nešto kasnije ispratio Mott the Hoople na američkoj turneji. Dobro se pokazao, pa su ga braća Gibb uvukla u dugogodišnju saradnju sa The Bee Gees, i to u vreme kada su harali svetskim podijumima. Groznica subotnje večeri je potrajala.
Veliki uspeh za momke koji su se bez ičega iz rodnog Walesa zaputili u London u potrazi sa srećom.