Kapljica

Teče prva petoljetka 1930ih. Uzmete idealni aerodinamični oblik kapljice i presečete ga na pola po dužini. Pola kapljice ima dvesta kila manje od dve tone, vazduhom hlađeni V8 motor od sedamdesetak konja sa bregastima u glavi, suvim karterom i polukružnim komorama za sagorevanje, mesta za šest putnika, hidraulične kočnice i može autoputem da vozi 150 kilometara na sat. Naravno da niste još pogodili, a niste ni čitali, jer nije reč o naučnoj fantastici. To čudo je proizvedeno u samo 255 primeraka pre 80 godina. Čudo je Tatra T77, rodonačelnik aerodinamičkih serijskih automobila.

Septembra 2014, za prepunim stolom jedne od praških kafana, dogovorio sam se sa Milošem da ćemo nas dvojica, čim se ja opet dokopam Praga, da odemo u posetu – ne: na hodočašće! – Tatra muzeju u Koprivnicama. Naravno, predviđeno prevozno sredstvo za to je bio Milošev žuti VW412 Variant, jer je pravi način da se ide u posetu vazduhom hlađenim legendama samo vazduhom hlađenim autom. Pretposlednjeg dana septembra 2015. smo, po dogovoru, krenuli na put, na žalost ne Miloševim žutim Variantom, čiji motor čeka zasluženu operaciju, a ni njegovim belim Variantom čiji šupljikavi grejači nisu u stanju da se nose sa hladnim češkim septembarskim jutrima. Zato neću ni pominjati prevozno sredstvo, nego ono što nas je dočekalo 350 km od Praga, skoro na tromeđi Češke, Slovačke i Poljske.

Tatra je treća najstarija fabrika automobila na svetu, sa počecima sredinom 19. veka. Već u dvadesetim godinama dvadesetog veka su, pod vođstvom glavnog konstruktora, Hansa Ledwinke, proizvodili automobile izuzetnih karakteristika i konstruktivnih rešenja. Koncept automobila sa “kičmom” u sredini, motorom napred ili pozadi i pojedinačnim vešanjem točkova, revolucionaran za to vreme, Ledwinkin je izum. Krajem 20ih, pod uticajem modernog stila u mašinogradnji, umetnosti i arhitekturi, Ledwinkin studio razvija aerodinamični automobil za mase, prototip V 570, čija se serijska proizvodnja neće desiti. Zato se desio T77, luksuzni automobil od preko 5 m dužine i 1,7 m širine, prvi serijski aerodinamični auto na svetu. Koeficijent otpora vazduha od 0,22 je i danas neverovatno nizak. Karoseriju je radio Paul Jaray, koji je pre Tatre radio u Zeppelinu. Ide li to i danas? Ide!

Kad stignete u Koprivnice, postojbinu Tatre, atmosfera je slična kao u Aranđelovcu. Gradić, simpatično, i onda… Muzej. Prosto je neverovatno da je u tako malom mestu napravljena takva revolucija u auto-industriji u godinama između dva svetska rata. Model T77 je pratio T87, manji i racionalniji automobil, sa V8 vazduhom hlađenim motorom i srednjim farom koji se okretao zajedno sa prednjim točkovima (prvi put posle premijere 1936. ovo rešenje će primeniti Citroen na modelu DS, ili Ajkuli, u šezdesetima), toliko dobar da se proizvodio sve do 1950. Da, i tokom rata, jer je Tatrina fabrika bila jedna od prvih koju je nemačka okupaciona vojska uzela pod svoje. Ne samo zbog automobila oko kojih su se oficiri bukvalno otimali i koji su važili za češko tajno oružje, jer su bili mnogo brži nego što se očekivalo i trebalo je znati savladati ih pri velikoj brzini, nego i zbog izvanrednih kamiona. U muzeju je izložena zanimljiva fotografija kolone T87 sa oficirima Luftwaffea, a datum i mesto kažu Jugoslavija, 1943…

Proizvodnja modela T97, automobila srednje klase sa dvolitarskim vazduhom hlađenim četvorocilindričnim bokserom pozadi, po nemačkoj okupaciji je odmah obustavljena. Kaže se da je osnovni razlog tome očigledna sličnost sa mojim omiljenim automobilom, što i nije čudno, ako znamo da su Ledwinka i Ferdinand Porsche bili kolege, saradnici i prijatelji. Ako pogledate bilo koju šasiju i bokser motor Tatrinog automobila, a znate kako bubina šasija ili motor Porschea 911 iz 60ih izgledaju, biće vam jasno… Kao što će vam biti jasno zašto je tužba Tatre za povredu patenta iz 1934. netragom nestala 1938, da bi VW onda volšebno isplatio Tatri milionsku odštetu nekih 30 godina kasnije…

Posleratni period je doneo početak kraja Tatrine proizvodnje automobila. Proizvodnja izvanrednog T600, poznatog I kao Tatraplan (u čast planske privrede… sic!), naslednik modela T87, naredbom “odozgo” je prebačena je u Škodu, jer je Tatra pravila isuviše dobre kamione. Usput – prva 6×6 kamionska šasija iz Tatre je ušla u serijsku proizvodnju 1926… Tek sredinom 50tih, opet odlukom “odozgo”, Tatra je dobila šansu da ponovo proizvodi luksuzne automobile, pa je rođena Tatra 603, ponovo senzacija za svoje vreme, i poslednji aerodinamični Tatra automobil. Sredinom 70tih je početa proizvodnja Tatre 613, sa Vignale dizajnom, ali to je bila Tatra samo po mehanici, a po izgledu i revolucionarnim rešenjima ni blizu predratnim i posleratnim modelima. Do 2000, uz pokušaj zvani Tatra 700, proizvodnja automobila je prestala.

Obilazeći muzej, Miloš i ja, kao manijakalne bubadžije, oduševljavali smo se onim što vidimo. Videli smo početke ideja i rešenja koja će kasnije osvojiti svet u obliku bube i vazduhom hlađenih poršea. Mala slova, da. Jer – ŠBB KBB? Tatre su u 30tim vozili svi vodeći industrijalci, političari, premijeri. To je bio najbolji evropski auto tog vremena. Dakle, možemo slobodno reći – najbolji auto na svetu. Iz malog mesta Koprivnice pravo u budućnost, zaslugom nekoliko ljudi koji su bili vizionari i majstori svog posla. Ledwinka stariji i mlađi, Uberlacher, Jaray – srednjoevropska inteligencija i pamet u visokoj koncentraciji. Ova priča zaslužuje da se razmotri kroz alternativnu istoriju, bez okupacionih sila (prvo Nemačke, a onda Rusije) i bez odluka planske privrede o tome šta će ko, kako i koliko proizvoditi. Možda je i dobro što je Tatra pravila odlične kamione (i ne samo kamione…) i što i danas hara u klasi kamiona na Dakar relijima. Jer da nije bilo tako, ne bismo imali ni T600, po mom mišljenju esenciju Tatrine ideje o aerodinamičnom automobilu, ni T603. Premotajmo “Čoveka u visokom dvorcu” unazad, pa obrnimo…

Obilazak Tatrinog muzeja je kao šetnja kroz scenografiju za “Metropolis“… prosto je neverovatno da su Tatrini inženjeri pre 80 godina radili šta su radili. Uz to, pravili su i avione, dresine, vozila za sneg sa skijama gonjena elisom, trokolice… I, naravno, kamione! Posebna sala je posvećena auto sportu, sa prototipovima, šasijama i reli-automobilima koji su harali u svojim kategorijama. Pojedini automobili, kao T77 i prelepi Sodomka kabriolet iz 1949, bukvalno oduzimaju dah. Kad pomenuh Sodomku – da li ste se na nekoj ekskurziji vozili autobusom na kome piše Karosa? To je Sodomkina karoseristička radionica… Opet naređenje “odozgo”. Između ratova, Josef Sodomka je bio jedan od vodećih karoserista Evrope. Opet jedno ŠBB KBB ili ŠBB DBB.

Imati i voziti Tatru danas je, kao i pre 80 godina, skup sport. Nedavno se jedna prilično kompletna T77A pojavila na aukciji – sa početnom cenom od 300.000 funti. T97 je isto toliko retka, jer je proizvodnja obustavljena 1938, po nemačkoj aneksiji Čehoslovačke. T87 I T600 su najbrojnije “prave” Tatre. I još se mogu naći, od Jay Lenove garaže do privatnog muzeja u Zagorju. T603 i kasnije su manje zanimljive, ali i dalje nalazive.

Dok je volan u prvim modelima T77 bio u sredini, u Čehoslovačkoj se do nemačke okupacije 1938. vozilo levom stranom, pa su zato volani predratnih Tatri desno. Značaj ovih automobila za istoriju je sve veći, i, ako znate neku Tatru koja je zaboravljena u nekoj garaži… To će biti pravo vozilo za povratak u budućnost!