U leto 1968. godine, velika pevačica & neobična žena Dusty Springfield snimila je jedan od svojih najvećih hitova “I Close My Eyes And Count to Ten“. Pesma se često emitovala i na domaćim radio stanicama, pa ne čudi da se kao prepev pojavila u dve verzije.
I mi konja za trku imamo.
Prva se oglasila Radmila Karaklajić. Današnjoj deci bi bilo teško objasniti kolika je ona bila zvezda – ali ne u Jugoslaviji, već u tadašnjem SSSR-u. Prodavala je višemilionske tiraže i izazivala histeriju obožavalaca gde god bi se pojavila.
Jugoton je, tradicionalno, bio brži & organizovaniji u objavljivanju novih pesama, ali je i PGP RTB imao keca u rukavu.
Ubrzo nakon verzije Radmile Karaklajić, pojavila se obrada Lole Novaković. Njena, koja se zvala “Zaklopim oči i brojim” možda nije imala energiju Radmiline, ali je bila nekako finija & suptilnija.
Znam za još dve odlične verzije, a Marc Almond i Paul Young su imali različite pristupe. Almond je, na svoj omiljeni retro način, otpevao duet sa Sarah Cracknell, pevačicom grupe Saint Etienne. Youngova verzija je snimljena uživo, čvršća je i rokerskija.
Lolu i Radmilu više niko ne pominje.
Да не грешимо душу… http://www.sustinapasijansa.info/2015/06/%d0%bd%d0%b5-%d0%b7%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80%d0%b5%d0%b2%d0%b0/